U svetskoj solarnoj industriji otvaraju se milioni novih radnih mesta, a kvalifikovanih radnika nema dovoljno. Slična je situacija i u Nemačkoj, gde kompanije ulažu novac u obuku radnika, piše Dojče vele.
Fabijan Rohas je 26-godišnji Argentinac koji od prošlog oktobra u blizini Kelna radi u firmi za montažu fotonaponskih elemenata. Firma ima četvoro zaposlenih, a šef Rene Hegel je zaposlio argentinskog inženjera dok je bio u poseti Nemačkoj. Na taj način uspeva da zadovolji deo brzorastuće potražnje.
– Imamo mnogo upita. Napišem najmanje šest ponuda nedeljno i već imamo narudžbine za sledećih četiri do pet meseci. Kupci žele da sami proizvode električnu energiju, njome pune elektro-automobile i smanjuju potrošnju iz mreže, a to pomaže u zaštiti klime – navodi Rohas, koji za svog inženjera iz Argentine kaže da razgovara sa kupcima, planira ugradnju sistema i ponekad pomaže i u montaži na krovu, odnosno da vrlo brzo uči i da će u sledećih nekoliko meseci steći još više praktičnog iskustva.
Hegel želi da zaposli još ljudi, budući da je, nakon buma dvehiljaditih godina, podstaknutog usvajanjem Zakona o obnovljivim izvorima energije, i zastoja počev od 2012. godine, sada ponovo došlo do zamaha ovog tržišta.
U Nemačkoj su novoinstalirani solarni sistemi 2020. godine imali ukupnu snagu od 5 gigavata. Trend raste, a da bi se postigao cilj kojim bi se porast globalne temperature zadržao na 1,5 stepeni, sadašnji kapaciteti bi morali da se ušestostruče, odnosno povećaju na 30 gigavata godišnje.
Ginter Haug, menadžer kompanije „BayWa r.e.“, sa sedištem u Minhenu, koja gradi velike solarne i vetroparkove širom sveta i raste velikom brzinom, kaže da je zbog takve situacije potrebno sve više radnika u solarnoj industriji. Ta kompanija je 2017. zapošljavala 1.100 ljudi, a danas 2.700.
– Tražimo stručnjake za razvoj projekata, inženjere, finansijske stručnjake i tehnički obučene ljude u oblasti uslužnih delatnosti. Da bismo pronašli saradnike i vezali ih za firmu, izdvajamo ne mali iznos novca i sami ih obučavamo, jer je na tržištu premalo kvalifikovanih radnika – kaže Haug.
Prema navodima, Folkera Kvašninga, profesora za obnovljive izvore energije na Fakultetu za tehniku u privredu (HTW) u Berlinu, trenutno u Nemačkoj ima oko 50.000 radnih mesta u fotonaponskim sistemima.
– Mnogi ljudi su zbog korona-krize potražili novi posao. Sada moramo da imamo pametan pristup i započnemo programe obuke kako bismo imali dovoljno kvalifikovanih radnika. U suprotnom će energetska tranzicija propasti zbog nedostatka osoblja – naglašava Kvašning.
U izveštaju Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) stoji da je u 2019. godini oko 11,5 miliona ljudi u svetu bilo zaposleno u oblasti obnovljivih izvora energije, a više od trećine njih u oblasti fotonaponskih sistema. Iz agencije poručuju da bi investicije za podsticanje ekonomije i tržišta rada nakon korona-krize prioritetno trebalo iskoristiti za energetsku tranziciju.
– Procenjujemo da svaki dolar uložen u tu industriju stvara tri puta više radnih mesta nego u sektoru fosilnih goriva. Sve više donosilaca političkih odluka tu prepoznaje potencijal za zapošljavanje – kaže generalni direktor IRENA Frančesko la Kamera.
Trenutno su širom sveta instalirani PV-sistemi ukupnog kapaciteta od oko 850 gigavata, koji proizvode električne energije kao 190 nuklearnih elektrana. Solarna energija je sada najjeftinija, pa istraživači očekuju globalni proboj u toj tehnologiji. Istraživanja polaze od pretpostavke da su za „klimatski-neutralno“ snabdevanje energijom potrebni solarni sistemi od 60.000 gigavata, što znači da će u narednoj deceniji za proizvodnju modula, montažu i održavanje sistema industriji trebati više od 60 miliona radnika.
Оставите одговор