Prodate 144 naučno-stručne institucije, na prodaju još 93

Po zakonu iz 2002. godine, od početka privatizacije u Srbiji su prodate ukupno 144 naučno-stručne institucije, dok njih još 93 čeka na nove vlasnike.

U privatnom vlasništvu tako su se našli razni instituti, zavodi, centri i najviše, negde oko 100 veterinarskih stanica. Istovremeno je i raskinuto više od 50 kupoprodajnih ugovora, što je znatno iznad proseka u svojinskoj transformaciji, prenosi „Danas“.

Stručna javnost se slaže da se privatizaciji u ovoj oblasti pristupilo „mehanički“, po principu totalne rasprodaje, bez analize da li bi neke od tih institucija, zarad opšteg interesa, trebalo država da zadrži u svom vlasništvu.

– Svakako nije trebalo sprovesti opštu privatizaciju, jer je tako država izgubila vredne naučnoistraživačke i institucije od velikog društvenog značaja. Umesto da se napravi precizna analiza koji su instituti državi zaista potrebni a koji ne, pribeglo se privatizaciji po svaku cenu. Činjenica je da su postojali instituti koji nisu imali nikakve rezultate i njih je svakako trebalo ugasiti, ali je bilo i onih koji su zaista bili od ugleda, i potpuno je pogrešno što ih se država odrekla. Sem toga, u nekim slučajevima komercijalizacija je apsolutno nemoguća. Svuda u razvijenom svetu država ima svoje institute ili ih finansira iz budžeta, pa ne vidim razlog zašto isti slučaj ne bi važio i za Srbiju – smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Po njegovim rečima, naučni rad je bitan ne samo za državne i društvene interese, pa takve rezultate treba sagledavati na duge staze, jer je za postizanje rezultata u nauci potrebno vreme. Kako navodi, u Srbiji ima primera da su neki instituti privatizovani, iako i dalje zavise od državnih davanja, dok su drugi privatizovani, na putu da potpuno nestanu.

– Privatizacija nije garant da će neki institut, zavod ili centar opstati na tržištu, ali sa druge strane njegov prestanak rada jeste gubitak za društvo i nauku. Praksa je pokazala da je veliki broj tih institucija kupovan ne zato što su novi vlasnici želeli da nastave delatnost, već zbog imovine ili lokacija na kojima se oni nalaze, a takvoj tvrdnji ide u prilog veliki broj poništenih privatizacija. Ne može se baš sve privatizovati i država je, svojim neoliberalnim konceptom privatizacije, pogrešila, jer nije razmišljala o svom interesu – kaže Savić

On takođe smatra i da je deo veterinarskih stanica trebalo zadržati u državnom vlasništvu, prvenstveno radi korisnika njihovih usluga. Prisutnost veterinarskih ispostava na što većoj teritoriji je od velikog značaja, kaže profesor, jer se na taj način sprečavaju velike zaraze koje prenose životinje. Kad je pokrivenost terena veća, zaraze je lakše detektovati i saseći u korenu.

– Činjenica je da privatni kapital razmišlja samo o profitu i tome se nema šta zameriti. Međutim, postoje i neki opšti interesi koje veterinarske stanice podmiruju. Dok su bile državne ili društvene, imale su svoje ispostave u svakom selu i zaseoku, „na dohvat ruke“ korisnicima. Privatni vlasnici su zarad kresanja troškova, zadržali najosnovnije od imovine i samo ono što im donosi profit – naglašava Savić.

Sa njim se slaže i stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran i podseća da je upravo država insistirala na prodaji svih veterinarskih stanica sa društvenim kapitalom. Kako kaže, išlo se tako daleko da se čak insistiralo da se veterinarske ambulante koje su bile u okviru poljoprivrednih kombinata ili drugih sistema, prvo izdvoje u posebnu delatnost, organizuju kao samostalne veterinarske stanice i nakon toga prodaju, a to je navodno urađeno kako bi se stvorila konkurencija.

Po njegovom mišljenju, slobodna tržišna utakmica ne bi bila ugrožena i da je deo veterinarskih stanica ostao u državnom vlasništvu. Zadržano je svega nekoliko poljoprivrednih instituta dok su drugi rasprodati. Kasnije su neki i propali, navodi Prostran, jer nisu mogli da opstanu, iako su privatizovani, ili zato što je njihove nove vlasnike više interesovala atraktivna lokacija na kojoj se nalaze.

– Dok sam bio u Privrednoj komori, učestvovao sam u uspešnom nagovaranju tadašnjih vladajućih struktura da od privatizacije izuzmu tri velika stočna reprocentra. Reč je o međunarodno priznatim institucijama koje imaju veoma važnu ulogu u razvijanju stočnog fonda. Na žalost, taj naš uspeh je bio kratkog daha, jer vidim da se sva tri centra sada nalaze na listi za privatizaciju, što je potpuno pogrešna odluka. Država će time mnogo izgubiti i u toj oblasti ćemo postati potpuno zavisni od uvoza. Uveren sam da će ti centri izdvojeni iz državnog sistema doživeti propast, odnosno da će i u njihovom slučaju imovina i lokacija biti razlog kupovine, a ne osnovna delatnost – smatra Prostran.