Proizvođači maline iz valjevskog kraja kažu da su zadovoljni cenom koja je premašila 200 dinara po kilogramu, ali je prinos ove godine kod većine proizvođača čak dva do tri puta manji nego što su očekivali.
Već gotovo pola veka Mladen Marić iz Sušice gaji maline, a njegov zasad je za primer, iako mu je junski grad naneo prilično štete. Kako kaže, rod zavisi od načina uzgoja, ukoliko se izuzmu klimatski uticaji. On kaže da malina mora biti nahranjena, odnosno nađubrena na vreme pravim đubrivom, kao i da se prethodno mora uraditi analiza zemljišta kako bi se znalo šta treba biljci.
Jordanka Marić ističe da se oko maline mora raditi 11 meseci da bi se jedan mesec brala. Kako kaže, rad nije težak za onoga koji hoće da radi i koji je navikao da radi. Njen radni dan počinje u četiri izjutra, u pet je već u malinjaku, a malinu beru sve do osam, devet sati uveče.
Na početku sezone cena maline u Srbiji bila je 200 dinara za kilogram, a sada je iznad 220 dinara i nastavlja da raste. Jedan radnik na branju malima dnevno može da zaradi i do 3.000 dinara, prenosi RTS.
Prema proceni Đorđa Sovilja, stručnjaka za voćarstvo Poljoprivredne stručne službe Valjevo, viša cena maline stimulisaće proizvođače da posle berbe uđu u svoje malinjake, da iseku rodne izdanke koji su doneli plod, a da nove izdanke, koji će dogodine roditi privremeno podignu i zaštite ih.
U većini zasada maline u valjevskom kraju, umesto očekivanih sedam do osam tona po hektaru, ovogodišnji prinos je oko tri tone. Za bolji rod naredne sezone stručnjaci savetuju negovanje novih izdanaka, kao i pravovremenu zaštitu od bolesti, štetočina i korova odmah nakon berbe.
Оставите одговор