Nastavlja se borba za srpsku malinu

U nastavku pregovora sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, predstavnici srpskih proizvođača maline iz Arilja, Ivanjice, Požege i Kosjerića postigli su dogovor da se pooštre kontrole hladnjačara zbog neadekvatnog klasiranja maline.

Malinari još uvek ne odustaju od cene od 200 dinara po kilogramu, ali navode da su dobili garancije da država više neće uvoziti malinu. Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, kaže da se na području Ivanjice i Zlatiborskog okruga ovo voće trenutno otkupljuje po ceni od 55 do 125 dinara, u zavisnosti od kvaliteta.

– Imamo garancije države da je prestala sa uvozom maline, kao i podršku vlade u nameri da se situacija na tržištu uredi. Zbog nepogoda koje su zadesile zapadnu Srbiju ovogodišnji rod će umesto četiri biti dve i po tone po hektaru. Ako se država obračuna sa kartelom hladnjačara steći će se svi uslovi da konačna izvozna cena bude 200 dinara. Mi od te cene ne odustajemo – rekao je Radović, a prenosi agencija „Tanjug“.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović tim povodom je izjavio da je Republička poljoprivredna inspekcija zajedno sa tržišnom intenzivirala kontrolu hladnjačara i uslova otkupa na području cele zemlje.

– Ima nepravilnosti na terenu i zabrane rada onim hladnjačama koje nisu ispunile zakonom predviđene standarde. Malina se uglavnom sortira u dve klase zavisno od kvaliteta, ali ona malina koja ima više vode i buđi je, u skladu sa propisima, van prve dve klase i objektivno ne može biti primljena u hladnjače – napomenuo je Vujović.

Po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, konačna cena maline će biti poznata tek kada prođe sezona i kada ona bude utvrđena na svetskom tržištu. On je istakao da je trenutno najavžnije da malina u Srbiji bude obrana, uskladištena i da se odredi akontna cena.

– Činjenica je da je tržiste SAD i Kande prenatrpano malinom, jer je u Čileu i Meksiku dobro rodila, a da se 97 posto srpske maline zamrzava i izvozi u zapadnu Evropu. Situacija na svetskom tržištu je ozbiljna i država može da pomogne proizvođačima u repromaterijalu i osiguranju, ali ne i u pogledu cene – rekao je ministar i dodao da je u Srbiji došlo do hiperprodukcije malinjaka na nekim prostorima, na primer u Prijepolju, gde su za svega četiti ili pet godina zasadi pod malinom povećani sa 200 na 1.500 hektara.

Prema najavi malinara sledeći sastanak će biti organizovan naredne sedmice, kada će se pregovarati i sa najvećim izvoznicima maline u Srbiji.