Procenjuje se da je čak 40 posto pesticida koji se koriste u Srbiji za zaštitu bilja, zabranjeno u Evropskoj uniji. Štetni preparati prisutni su samo na našem tržištu, a uvoze se iz Kine, Indije, Hongkonga i drugih dalekoistočnih zemalja. Našim poljoprivrednicima je dozvoljeno korišćenje opasnih hemikalija, jer se još uvek ne primenjuje Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, inače donet još 2009. godine, pišu „Večernje novosti“.
– Kada je pre 10 godina Srbija dozvolila uvoz ovakvih preparata, propalo je 12 domaćih proizvođača pesticida. Sumnjamo da uvozni pesticidi koji imaju minimum dokumentacije predstavljaju rizik po životnu sredinu i zdravlje životinja i ljudi – tvrdi Miroslav Ivanović iz Udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja (SECPA).
Opasna hemijska sredstva koja su zabranjena u EU, neuporedivo su jeftinija od dozvoljenih, pa se njihovom primenom dovodi u pitanje izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u zemlje Evrope. Najveći problem u svemu ovom je upravo taj što se povrće i voće tretirano nekontrolisanim preparatima prodaju isključivo na domaćem tržištu!
Ratko Vukićević, proizvođač krompira i predsednik Nacionalne asocijacije proizvođača voća i povrća, kaže da svoj krompir tretira isključivo preparatima dozvoljenim u Holandiji, jer su tu listu hemijskih sredstava prepisale i Albanija i Makedonija.
– Zamislite katastrofu da nam zabrane izvoz maline, jer su ih proizvođači, ni krivi ni dužni, tretirali preparatima zabranjenim u EU. Bezbednost hrane mora da bude iznad svega ostalog, pa stoga očekujemo od Ministarstva poljoprivrede da ne strahujemo od izvoza – naglašava Vukićević.
U Srbiji mali proizvođači hrane nisu dovoljno školovani, a u javnosti se često može čuti da oni najčešće ni ne znaju šta i kada od pesticida treba da koriste, niti u kojoj količini. U poljoprivrednim apotekama, na žalost, rade trgovci, a ne stručnjaci koji bi umeli da daju dobar savet. Zbog toga se u Srbiji bez problema idalje prodaje totalni herbicid koji ostavlja teške posledice po zdravlje ljudi, a pogotovo onih koji ga koriste u poljoprivredi.
– Zalažemo se za bezbednu hranu, jer su kupci ostavljeni na milost i nemilost proizvođača. Ovo nije napad na domaće proizvođače herbicida, jer oni ne postoje. Postoje samo uvoznici preparata zabranjenih u EU, koji ih u Srbiji mešaju i dalje preprodaju. Svi jedemo hranu koja se proizvodi i prodaje u Srbiji i koja zato mora da bude bezbedna – kaže Andrija Lilić iz Udruženja uvoznika.
Pesticidi su korisna sredstva, jer poboljšavaju kvalitet i prinos hrane. Kada se ne bi koristili, u Srbiji bi prinosi poljoprivrednih proizvoda bili manji za čak 40 procenata.
– Da nema preparata za zaštitu bilja jeli bismo ostatke preostale nakon bolesti, korova i insekata. Ipak, nije dovoljno da preparati budu efikasni, već i bezbedni. Potrebno je 10 godina i 200 miliona eura da bi se jedan preparat pojavio na tržištu. Najviše uloženog novca odlazi na ispitivanje ovih preparata, a polovina pesticida koji se prodaju u Srbiji uopšte nije ispitano – kaže Luka Matić iz Udruženja uvoznika.
Оставите одговор