Od zagađivanja okoline Srbija „zaradila“ 10 mlrd. din.

Od kompanija koje zagađuju prirodnu sredinu Srbija je kroz ekološke takse u toku prošle godine inkasirala u državni budžet 10 milijardi dinara.

Po rečima direktora Agencije za zaštitu životne sredine Filipa Radovića, proizvodnja kompanija “zagađivača” stvara otpad koji zahteva poseban tretman kako ne bi ugrozio životnu sredinu i zdravlje ljudi. On je naveo da je država u toku 2017. napisala 1.981 prekršajnu prijavu preduzećima za neplaćanje ekološke takse, prenosi agencija “Tanjug”.

– Kada dobije prijavu većina kompanija reaguje tako što ispuni svoju zakonsku obavezu. One koje to ne učine, budu gonjene na sudu, kako bi se naplatila ekološka taksa i zaštitili životna sredina, zdravlje i bezbednost ljudi – objašnjava Radović i dodaje da se ekološke takse obračunavaju i naplaćuju prema evropskim direktivama koje je Srbija integrisala u svoj pravni okvir.

Osim za ulaganja u nove ekološke projekte, novac od eko taksi se koristi i za odlaganje otpada, a u Srbiji se godišnje generiše oko 10 miliona tona otpada, od čega 8 miliona tona predstavlja pepeo iz elektrana.

– Od preostalih dva miliona tona, nekih 200.000 tona je otpad opasan za zdravlje naše populacije, za životinje i prirodu, i on se mora zbrinuti na odgovarajući način, kako ne bi došao u kontakt sa živim bićima. Međutim, u Srbiji ne postoje postrojenja za odlaganje opasnog otpada, pa ga država izvozi u zemlje Evropske unije, odnosno, deo medicinskog otpada se izvozi u Austriju, dok otpad iz električnih transformatora završava u Rumuniji, Nemačkoj… – kaže Radović.

Kako dalje objašnjava, otpad se izvozi zbog nedostatka investicija, ne samo jer investitori nisu zainteresovani, već i zbog nerazumevanja lokalnog stanovništva. U više lokalnih samouprava je bilo inicijativa za izgradnju prerađivačkih postrojenja, došlo je čak i do realizacije nekih projekata, ali mnogo njih je suspendovano jer se usprotivila lokalna zajednica. Radović ističe da bi svaka takva izgradnja bila u skladu sa evropskim zakonima, kao i da se pre izgradnje radi procena uticaja na životnu sredinu, a rezultati oglašavaju u javnosti.

– Takvih postrojenja za preradu otpada samo u Nemačkoj ima oko 2.000. Prema međunarodnim konvencijama se preporučuje da se nakon 2020. godine minimizira protok opasnog otpada preko granice, što znači da će države morati svoj otpad da tretiraju na sopstvenoj teritoriji. Izgradnja postrojenja za preradu opasnog otpada je ono što Srbija mora da uradi, a to će i otvoriti nova radna mesta – naglašava Radović.

U Srbiji je oko 220 kompanija registrovano za preradu otpada, što, kako kaže, predstavlja velike korake u reciklažnoj industriji u poslednjih pet godina. Kao primer navodi reciklažu ambalažnog otpada, koja je 2012. i 2013. godine iznosila oko 24 posto, a danas je veća od 45 posto, uz tendenciju daljeg rasta.

Na putu ka članstvu u Evropskoj uniji pred Srbijom je i Poglavlje 27, koje se tiče zaštite životne sredine, inače najobimnije, najzahtevnije i najskuplje od svih. Prema Radovićevim rečima, Evorpska komisija je primetila napredak Srbije, koji se ogleda u formiranju Ministarstva za zaštitu životne sredine i ubrzanom radu administracije, a uskoro bi trebalo da se formira i Fond za zaštitu životne sredine. Međutim, i pored toga EK i dalje smatra da su Srbiji neophodna veća finansijska ulaganja u zaštitu okoline.

– I da ne postoji EU mi bismo pitanjem životne sredine trebalo da se bavimo zbog civilizacijskih tekovina i našeg zdravlja. Životna sredina jeste najbitnija za zdravlje ljudi, a to potvrđuje i činjenica da godišnje izdvajamo više od milijardu eura za lečenje ljudi od bolesti koje mogu biti posledica zagađenosti životne sredine – zaključuje direktor Agencije za zaštitu životne sredine.