Obveznice održavaju kurs dinara

Višak dinara na srpskom tržištu investitori ulažu u državne hartije od vrednosti, a to je razlog zbog kojeg jača domaća valuta, čiji srednji kurs iznosi 120,1 dinar za euro.

Ulaganja u domaći dug, odnosno u dinarske i euro obveznice i zapise koje država emituje kako bi obezbedila novac za nesmetano funkcionisanje budžeta, godišnje donose prihod od 4 posto na euro hartije, dok na dinarske i preko 10 posto, piše Blic.

– Trend jačanja domaćih valuta u istočnoj Evropi posledica je velikog priliva kapitala iz Evrope i SAD i ulaganja u domaći dug koji nosi vrlo atraktivne kamatne stope. To je rezultat ogromne likvidnosti u Evropi, kreirane primenom mera olakšica Evropske centralne banke (ECB). Međutim, postepena promena i zaoštravanje monetarne politike centralne banke SAD, koje se očekuje, usporiće priliv kapitala. Tada se može očekivati i blago slabljenje kursa dinara u odnosu na euro u drugoj polovini 2015. godine – kaže predsednik Izršnog odbora „Rajfajzen“ banke Zoran Petrović i dodaje kako očekuje da će se kurs kretati u rasponu od 120 do 124 dinara za euro.

Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke“ smatra da će kretanje dinara zavisiti najviše od ponašanja investitora, koji su i dalje osetljivi na vesti sa međunarodnih tržišta, a veliku ulogu u tome imaće i fiskalna kretanja u sklopu aranžmana sa MMF-om.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) navode da su u martu intervenisali na deviznom tržištu kupovinom 120 miliona eura, a u februaru kupovinom 140 miliona eura.

– Time je NBS još jednom pokazala doslednost u politici intervencija na deviznom tržištu, reagujući u oba smera radi ublažavanja kratkoročnih oscilacija kursa. U januaru je zbog pritiska za slabljenje dinara, NBS intervenisala prodajom 90 miliona eura, tako da je u prvom kvartalu bila neto kupac 170 miliona eura – kažu u srpskoj centralnoj banci.

Dok je, prema podacima NBS, dinar u februaru prema euru ojačao za 2,7 posto, a u martu za 0,1 posto, poljski zlot je prošlog meseca u odnosu na euro jači za 1,4 posto, mađarska forinta za 1,2 posto, a turska lira za 0,8 posto.