Nova nemačka mera za uvoz kvalifikovanih radnika

Uvođenjem “karte za šansu” (šansenkarte), kao nove administrativne mere, Nemačka se nada da će privući strane stručnjake i tako se izboriti sa ogromnim nedostatkom kvalifikovanih radnika. Kartica će koristiti sistem bodovanja i omogući će lakši dolazak stranih stručnjaka, čak i pre nego što pronađu posao u Nemačkoj.

Nova mera je deo strategije koju bi predlagač ministar rada Hubertus Hajl trebalo da predstavi nemačkoj vladi ove jeseni. Prema toj strategiji, svake godine će se određivati kvote u zavisnosti od toga u kojim industrijama nedostaje radnika, piše Euronews.

Da bi zainteresovani mogli da se prijave biće potrebno da ispune tri od ukupno četiri kriterijuma. Prvi kriterijum je da imaju diplomu ili stručnu obuku koju priznaje Nemačka, drugi je da imaju tri godine profesionalnog iskustva, treći je da znaju nemački jezika ili da su već boravili u Nemačkoj, a četvrti kriterijum je da su kandidati starosti ispod 35 godina.

Prema trenutno važećim propisima, većina građana koji nisu iz EU moraju da imaju konkretnu ponudu nemačkih poslodavaca za posao nego se presele u tu zemlju. Viza za one koji traže posao već postoji, ali se očekuje da će “šansenkarte” biti još jedna olakšica za ljude koji žele da nađu posao u Nemačkoj.

Inače, državljani određenih zemalja sa kojima Nemačka ima vizne sporazume, već mogu da uđu u tu zemlju na 90 dana bez vize, ali im je dozvoljeno samo da se zaposle na kraći rok. Njima će „karta za šansu” omogućiti da posao traže u Nemačkoj, umesto da konkurišu iz inostranstva. Stoga će kandidati morati da dokažu da do zaposlenja mogu samostalno da plaćaju svoje životne troškove i da im ne treba socijalna pomoć. Detalji nove mere tek treba da budu formalizovani.

Nedostatak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj dostigao je ove godine najviši nivo do sada. Institut za istraživanje zapošljavanja (IAB) ranije ove godine je ustanovio da je širom zemlje upražnjeno 1,74 miliona radnih mesta. Skoro polovini svih kompanija koje je u julu ispitao minhenski istraživački institut IFO nedostajali su radnici, što se odrazilo na usporavanje njihovog poslovanja.

kako je pokazalo istraživanje IFO, najteže pogođen je uslužni sektor, posebno oblast smeštaja i organizacije događaja, zatim slede usluge skladištenja robe, pa pružaoci ostalih usluga i proizvodnja, posebno u sektoru hrane, kao i opreme za obradu podataka, mašina i metala.

Nedostatak radnika takođe su prijavila i mnoga maloprodajna i veleprodajna preduzeća, kao i građevinske kompanije. Nešto bolja situacija je u farmaceutskoj i hemijskoj industriji, kojima nedostaje najmanji broj kvalifikovanih radnika, dok su automobilska i mašinska industrija u nešto boljoj poziciji od ostalih sektora.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Оставите одговор