Nezaposlenost u Srbiji pada, ali nedostaju plaćeniji poslovi

Na Zapadnom Balkanu je poslednjih godina evidentno da stopa nezaposlenosti opada, ali se rast zaposlenosti uglavnom beleži u oblasti malo plaćenih i niskoproduktivnih poslova, a još uvek je prisutan i problem neusaglašenosti obrazovanja i potreba tržišta rada!

Ovo je zaključak nedavno održane Međunarodne konferencije pod nazivom „Obrazovne politike i tržište rada na Zapadnom Balkanu“, koju su u Beogradu organizovali nemačka Fondacija „Fridrih Ebert“ i Socijalno-ekonomski forum Evropskog pokreta u Srbiji.

– Odavno smo prepoznali nesaglasje između obrazovanja i tržišta rada, koje nije karakteristično samo za Srbiju već i za čitav region, a čije posledice vidimo ne samo u broju nezaposlenih već i u onome što je još važnije za region, a to je odliv mozgova, odnosno odlazak mladih, sposobnih i obrazovanih ljudi koji traže svoju šansu i perspektivu u drugim zemljama – rekla je Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

Po rečima predsednice Socio-ekonomskog foruma Evropskog pokreta, Jelene Žarković, indikatori tržišta rada su poboljšani i stopa nezaposlenosti opada, ali kada se malo bolje pogleda, vidi se da je rast zaposlenosti u domenu nisko plaćenih i niskoproduktivnih poslova, što se uočava kao problem.

– Činjenica je da se otvaraju nove fabrike, ali se mladi u njima uglavnom zapošljavaju na nisko plaćenim poslovima s minimalnim zaradama. To nije nešto čemu bi naše društvo trebalo da teži i čime bismo trebali da budemo zadovoljni. Zato je veoma važna veza između obrazovanja i tržista rada, a važno je i da bude više šansi za zapošljavanje u visoko produktivnom sektoru koji nosi bolje plate, a samim tim i bolji životni standard – naglasila je Žarkovićeva.

Na temu „Prelaz iz škole na posao ili univerzitet na Zapadnom Balkanu“ govorio je Vilijam Bartlet, viši naučni saradnik na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka i koordinator LSEE istraživačke mreže. On je istakao da je poslednjih godina u Srbiji došlo do smanjenja stope nezaposlenosti, ali da se položaj mladih ipak nije promenio.

– U zemljama Balkana mladi od 25 do 29 godina starosti su u lošijem položaju nego u drugim zemaljama Evrope, što zavisi od sistema obrazovanja. Često dešava da srednje stručno obrazovanje preseca put ka visokom obrazovanju, jer sa završetkom srednje stručne škole mladi postaju kvalifikovani i odmah počinju da rade. Tu je bitan i uticaj porodice, jer ako su roditeji završili srednju stručnu školu i odmah našli posao, uticaće i na dete da izabere taj model – rekao je Bartlet.

On je istakao da to što će neko završiti fakultet ne predstavlja nužnu zaštitu od nezaposlenosti i dodao da je nezaposlenost visoko obrazovanih mladih od 25 do 29 godina starosti takođe prilično visoka, a nakon završetka fakulteta potrebno je najmanje devet meseci da bi pronašli prvi posao.

– Analize pokazuju da je svaki treći poslodavac zadovoljan veštinama koje mladi poseduju, kao i da je sticanje takozvanih „mekih veština“ veoma važno, ali da ne treba zanemariti ni kognitivne poslovne veštine. Uz to je takođe bitno i da fakuteti više sarađuju sa privredom – naglasio je Bartlet.