Stranci koji rade u Nemačkoj zarađuju mesečno daleko manje od domaćih državljana, u proseku čak 900 eura manje, pokazuju statistički podaci Savezne agencije za rad, a prenosi Dojče vele (DW).
Naime, nemački državljani su u prošloj godini imali prosečni mesečni prihod od 3.509 eura bruto, što znači pre plaćanja poreza i doprinosa, dok su stranci zarađivali 2.614 eura, što je za 895 eura manje, ili za četvrtinu plate. Razlika u plati Nemaca i stranaca posebno je drastično uočljiva kada su u pitanju migranti iz Sirije, Avganistana ili Eritreje, koji zarađuju čak 1.475 eura manje od domaćih radnika. Ove razlike su rasle tokom poslednjih godina, posmatrano od 2010. godine, kada su iznosile 11,6 posto, ili 317 eura.
Ovu statistiku saopštila je savezna vlada u odgovoru na poslaničko pitanje iz redova Alternative za Nemačku. Kako navodi DW, „u pitanju nije prosek već takozvana medijana, vrednost ispod i iznad koje se nalazi po tačno polovina svih prihoda. Za razliku od proseka, ta vrednost ublažava uticaj veoma niskih i pogotovo veoma visokih plata i računa se da bolje govori o standardu „običnog“ čoveka“.
Ovakva razlika se ne može pripisati samo obrazovanju, jer je prisutna i kod nekvalifikovanih radnika, koji zarađuju 415 eura manje od Nemaca. U takozvanom „sektoru niskih plata“ radi tek 16 posto od svih nemačkih zaposlenih, dok je kod stranaca taj udeo 37 posto. U slučaju ljudi iz izbegličkih zemalja, oni u Nemačkoj zarađuju 657 eura manje mesečno, a vlada ovu razliku u platama tumači time što strani radnici često imaju manje iskustva i stručnosti. Takođe, u vladi kažu da zapošljavanje više stranaca može imati „efekat pritiska na srednju zaradu“.
– Ljudi koji su se tek doselili, u Nemačkoj su na početku karijere i njihove plate će znatno rasti tokom karijere, rekao je za agenciju DPA Herbert Briker iz Instituta za istraživanje tržišta rada pri Agenciji za rad i dodao da dolazak migranata ima tek marginalni uticaj na plate.
Prema mišljenju Renea Špringera, poslanika Alternative za Nemačku koji je postavio ovo pitanje vladi, i čija se stranka oštro protiv masovnom doseljavanju, a prevashodno prijemu tražilaca azila, „doseljavanje ne sme voditi dampingu zarada“.
Prema podacima Savezne agencije za rad, u poslednjem mesecu prošle godine puno radno vreme ostvario je 21 milion nemačkih državljana i tri miliona stranaca. Razlike se, kažu u vladi u Berlinu, mogu smanjiti zakonski propisanom minimalnom platom koja u Nemačkoj postoji već nekoliko godina, kao i podsticanjem da se stranci usavršavaju u Nemačkoj.
Оставите одговор