Iako poznati nemački ekonomisti pozivaju na ukidanje novca, gde kao obrazloženje navode borbu protiv kriminala, ovaj predlog nailazi kod stanovništvana malo razumevanja.
Kako navodi javni servis „Dojče vele“, Nemci vole gotovinu, jer se u prodavnicama više od polovine kupljenih proizvoda (53%) još uvek plaća gotovinom. Kešom se u restoranimaplaća 70 posto usluga, a u kafićima, kafanama i restoranima brze hrane čak 94 posto, pokazala je najnovija studija nemačke „Bundesbanke“.
Za i protiv
Kenet Rogof, ekonomista sa Harvarda, u izjavi za list „Handelsblat“ upozorava da se anonimnost gotovine često koristi za ilegalne transakcije ili za izbegavanje plaćanja poreza. Sa druge strane, član Upravnog odbora Bundesbanke Karl-Ludvig Tile, smatra da se efikasno smanjenje sive ekonomije ne može postići ukidanjem gotovog novca u eurima, jer bi organizovani kriminal mogao da se okrene drugim valutama, plemenitim metalima ili razmeni u naturi.
Za ukidanje gotovine pri plaćanju zalagala se još pre pet godina grupa švedskih bankara, a prošle godine, zajedno sa Rogofom, i još jedan harvardski đak i bivši američki ministar finansija Leri Samers. Podršku u Nemačkoj imaju od Petera Bofingera, ekonomiste na univerzitetu u Vircburgu i člana vladinog Veća za ekonomska pitanja. Međutim, profesor Lars Feld, koji takođe pripada Savetu ekonomskih eksperata, kaže za „Frankfurter algemajne cajtung“ da gotovina predstavlja oblik slobode i omogućava građanima da se izmaknu državi.
U nekim zemljama maksimum za isplate u gotovom novcu već je ograničen zakonom. U Italiji je to 1.000 eura, u Francuskoj će uskoro biti isto toliki, a u Grčkoj je to 500 eura. Argument za ovakvo ograničenje jeste borba protiv terorizma i utaje poreza. Međutim, glavni razlog za diskusiju po ovom pitanju najverovatnije su politika jeftinog novca centralnih banaka u Evropi i SAD. Ukoliko ljudi mogu da se prebace na gotovinu “ onda centralna banka kamatnu stopu ne može da smanji daleko ispod nule, čak i ako bi to bilo korisno za oživljavanje privrede“, napominje Rogof.
Negativna kamata
Prošlonedeljnu konferenciju u Londonu o ukidanje novca organizovala je Švajcarska nacionalna banka (SNB), kao vodeća po negativnoj kamatnoj stopi, koja sada već iznosi minus 0,75 procenata. Takvu kaznenu kamatu moraju da plate banke koje svoj novac radije čuvaju na sigurnom u Centralnoj banci, umesto da ga pozajmljuju u vidu kredita preduzećima i pojedincima. Stoga i Evropska centralna banka (ECB ) podiže kaznenu kamatnu stopu, mada je ona, sa minus 0,2 posto, manja nego u Švajcarskoj.
Dilema banaka je kako sada da tu kaznenu kamatu proslede običnim klijentima. Do sada su ovom merom bili pogođeni samo veliki potrošači, poput investicionih fondova i kompanija, koji dnevno posluju sa više od pola miliona eura.
Keš i dužnička kriza
Neki penzioni fondovi u Švajcarskoj već su došli na ideju da svoj gotovi novac drže u trezoru, umesto da plaćaju zatezne kamate, ali su banke odbile da ih isplate.
– Kao da je uopšte potrebno još dokaza da vlade i centralne banke sveta nemaju više ideja za rešavanje dužničke krize. Evo, o zabrani gotovine se otvoreno govori. Međutim, pretpostavka da morate da gurate kamate u negativnom smeru da biste podstakli ulaganja veoma je naivna. Kompanije investiraju jer su projekti isplativi, a ne zato što im se daje novac. Zatezna kamata i primoravanje na kreditiranje povećavaju rizik od loših investicija i naduvanog tržišta kapitala, koji će sledeću krizu učiniti još gorom – ocenjuje poslovni konsultant Danijel Stelter na svom internet-blogu.
Euro novčanice i kovanice legitimno su sredstvo plaćanja Evropske unije (EU), pa bi za njihovo ukidanje morali da se menjaju brojni zakoni. Čak je i Rogof uveren da bi to bilo moguće samo „u dužem vremenskom periodu“. Međutim, pitanje je da li bi na takav poduhvat bili spremni i političari, imajući u vidu nemačke birače koji prosto vole keš, postavlja dilemu „Dojče vele“.
Оставите одговор