Vlada Nemačke je spremna da pomogne izbeglicama iz Ukrajine, poručila je ministarka unutrašnjih poslova te zemlje Nensi Fezer, ali i upozorila da talas ilegalnih migranata ponovo stiže preko Balkana, čemu doprinosi i „neprihvatljiva“ vizna politika Srbije.
Ona je objasnila da je Srbija nekim državama ukinula vizni režim, zbog čega građani tih zemalja nastavljaju preko Srbije put u zemlje Evropske unije. Kako je rekla, postoji zajednička politička odgovornost da se zaustave ilegalne migracije, kako bi pomoć mogla da se pruži onima kojima je zaista potrebna.
– Da budemo jasni, praksa Srbije je neprihvaljiva. To takođe doprinosi pokretima migranata na balkanskoj ruti. Srbija mora da prilagodi svoj vizni režim pravilima EU – istakla je Fezer i najavila da će tu temu pokrenuti do kraja nedelje i na nivou Unije, prenosi agencija Asošiejted pres.
Takođe je najavila i da će Nemačka produžiti granične kontrole prema Austriji za još šest meseci, kao i da je postignut dogovor da Češka i Austrija uvedu kontrole prema Slovačkoj. Istovremeno, nemačka vlada je obećala veću pomoć gradovima i naseljima koji se muče da obezbede smeštaj za više od 1,1 milion izbeglica koje su od početka godine pristigle uglavnom iz Ukrajine. Ona je navela i da najveći broj ilegalnih migranata čine državljani Sirije i Avganistana.
Nakon sastanka u Berlinu sa nemačkim lokalnim zvaničnicima, Fezer je rekla da će savezna vlada, iako je već stavila na raspolaganje objekte za smeštaj desetina hiljada izbeglica, obezbediti smeštaj za još oko 4.000 ljudi, kako bi ublažila nedostatak smeštajnih kapaciteta. Fezer je lokalnim samoupravama obećala i finansijku pomoć, ali nije spominjala konkretne iznose.
Inače, nekoliko nemačkih gradova već je počelo da postavlja šatorska naselja i pretvara sportske i kongresne dvorane u centre za privremeni smeštaj izbeglica, budući da su redovni izbeglički centri već popunjeni. Od početka rata u Ukrajini u Nemačku je stiglo više od milion izbeglica, od kojih su trećina deca i tinejdžeri, a više od 70 posto su žene. Njima za ulazak u Nemačku nije potrebna viza, niti zahtev za azil, mada je broj zahteva za azil u Nemačkoj do kraja septembra dostigao brojku od 134.908, što je za trećinu više nego u istom periodu prošle godine, ali je daleko manji nego na vrhuncu izbegličkog talasa 2015. i 2016. godine, kada je azil tražilo više od milion ljudi.
Stručnjaci za migracije ukazuju i da je broj ilegalnih migranata koji stižu balkanskom rutom znatno manji nego na vrhuncu talasa. Frank Divel sa Univerziteta u Osnabriku kaže da je u pitanju „naknadni efekat“ i da sada pristižu migranti koji su zbog pandemije korona virusa bili „zarobljeni“ u izbegličkim kampovima u Grčkoj. Stručnjaci smatraju i da broj otrivenih neregularnih ulazaka u EU nije posebno visok i da se ne može govoriti o nekakvom novom migrantskom talasu, prenosi agencija DPA.
Ministarka Fezer je nakon sastanka u Berlinu odbacila kritike da se na izbeglice iz Ukrajine i one iz drugih kriznih žarišta poput Sirije i Avganistana primenjuju dvostruka merila, rekavši da se to ne radi.
Оставите одговор