Nemačka vlada je dala “zeleno svetlo” za prerađivanje izduvnih sistema dizel motora starije generacije, što će im obezbediti da ispune sve oštrije ekološke norme i izbegnu zabranu upotrebe.
U dokumentu na 30 stranica propisana su uputstva za instaliranje unapređenog izduvnog sistema, i sada bi federalno ministarstvo saobraćaja trebalo brzo da ga odobri kako bi se što pre našlo na tržištu, prenosi b92.
Međutim, dok s jedne strane Baumont grupa, koja se bavi izradom izduvnih sistema, pozdravlja ovu odluku verujući da će uputstvo biti dostupno kupcima već ove godine, s druge strane proizvođači vozila iskazuju nezadovoljstvo. Čelnici VDA grupe lobista za interese proizvođača smatraju da bi potrošači trebalo pre da misle o kupovini novih vozila, nego o unapređenju starih.
Proizvođači vozila ističu da ne mogu da garantuju pouzdanost vozila u koje je ugrađen neovlašćen izduvni sistem, zbog čega bi odgovornost za eventualne posledice i štetu prouzrokovanu preradom vozila trebalo da snose vlasnici vozila i kompanija koja je ugradila novi izduvni sistem.
Dok su automobilske kompanije Volkswagen i Daimler pristale da učestvuju u finansiranju prerade problematičnih dizelaša, tome se i dalje protivi BMW koji podstiče nemačku vladu da odobri subvencije za zamenu starih modela automobila novim. Nemački proizvođači su pristali da učestvuju u unapređenju softvera za efikasniji izduvni sistem sa najviše 3.000 eura po vozilu, ali borci za zaštitu životne sredine kažu da to nije dovoljno.
Procene pokazuju da na putevima Nemačke saobraća 15 miliona dizel vozila, od čega samo 2,7 miliona njih poseduje poslednju generaciju motora sa Euro-6 tehnologijom. Takođe se procenjuje da će prerađivanje svih Euro-5 dizeleša koštati skoro 15 milijardi eura.
Mnogi gradovi Nemačke su u prošloj godini odlučili da zabrane vozila sa dizel motorima, što do 2025. godine planiraju da urade i brojni drugi svetski gradovi poput Pariza, Madrida, Atine i Meksiko Sitija. Korak dalje ide gradonačelnik Kopenhagena koji planira da i novim dizelašima zabrani ulazak u grad, što, primera radi, Francuska i Engleska nameravaju da urade do 2040.
Оставите одговор