Nakon terorističkog napada prošlog petka, povezanog sa Islamskom državom, u kom su stradale tri osobe, Nemačka vlada je predstavila paket mera kojima se jača bezbednost i pooštravaju uslovi za tražioce azila.
Incident je podstakao javnost na diskusiju o pravilima o azilu i deportaciji, budući da je osumnjičeni za napad u Zolingenu bio tražilac azila iz Sirije kog vlada nije uspela da deportuje. Takođe, nacrt novog zakona stiže samo nekoliko dana pre izbora u dve istočne države, u kojima je antiimigraciona stranka AfD favorit, čime se nastavlja pritisak na vladajuću koaliciju centra da zauzme tvrđi stav po tom pitanju, prenosi Rojters.
Kancelar Olaf Šolc je u utorak pozdravio ponudu opozicionog lidera Fridriha Merca da razgovara o rešenjima, ali je vlada odbila neke od ovih predloga, poput proglašenja vanrednog stanja ili zabrane ulaska Sirijaca i Avganistanaca u zemlju.
Paket mera, o kom bi trebalo da glasaju donji i gornji dom parlamenta, podrazumeva strože propise o oružju i zabranu nošenja noževa na javnim događajima poput festivala i sportskih događaja. Savezni zakonski službenici će biti ovlašćeni da koriste tejzere, dok će provere prošlosti za izdavanje dozvole za oružje uključivati nove mere za sprečavanje ekstremista da nabave oružje.
Takođe, vlada će pooštriti zakone i procedure o azilu i boravišnoj dozvoli, uključujući spuštanje praga za deportaciju zbog krivičnog dela koje uključuje oružje ili opasno oruđe. Biće pooštreni i kriterijumi za isključenje pojedinaca iz statusa azilanta ili izbeglice, uključujući i strože kazne za teška krivična dela, a to će važiti i za mlade prestupnike.
Tražioci azila biće isključeni iz primanja beneficija u Nemačkoj ukoliko su podneli zahteve i u drugim evropskim državama, dok će izbeglice koje putuju u svoje matične zemlje bez posebnih razloga biti u riziku da izgube status azilanta, navodi se u nacrtu.
– Ako neko jednostavno ode na odmor u svoju domovinu, a prethodno je tvrdio da tamo nije bezbedno, onda mora da izgubi status zaštite – objasnio je na konferenciji za novinare ministar pravde Marko Bušman, ali je u kasnijem saopštenju precizirano da se ovo pravilo ne bi odnosilo na ukrajinske izbeglice.
Predlog navodi i mere za borbu protiv “nasilnog islamizma“, uključujući davanje dozvole bezbednosnim organima da koriste biometrijske podatke iz javno dostupnih onlajn izvora za prepoznavanje lica i identifikaciju osumnjičenih. Vlada će ojačati i ovlašćenja domaće obaveštajne agencije po pitanju finansijske istrage i nastaviti da zabranjuje islamističke organizacije.
Prema pravilima Evropske unije o azilu, nemačke vlasti su prošle godine planirale da deportuju vinovnika incidenta u Bugarsku, ali je deportacija bila neuspešna, jer ga vlasti nisu zatekle u izbegličkom smeštaju, prenose nemački mediji.
Militantna grupa Islamska država preuzela je odgovornost za napad u Zolingenu.
Оставите одговор