Narodna banka Srbije (NBS) je uvela novu šifru “229 – Digitalna imovina“, koja se odnosi na plaćanja po osnovu transakcija sa virtuelnim valutama, digitalnim tokenima i digitalnom imovinom koja ima odlike finansijskih instrumenata.
Iako je guvernerka Jorgovanka Tabaković u prošlosti više puta naglašavala da kriptovalute nisu zakonsko sredstvo plaćanja u našoj zemlji, te da je „bitkoin spekulativno sredstvo koje je neke ljude učinilo vrlo bogatima“, na kraju je i ona, poput njenih kolega iz drugih centralnih banaka, pod uticajem trenda širenja kriptovaluta, uvela šifre i za ovu vrstu plaćanja. Ovakav potez treba tumačiti upravo kao želju centralnih banaka da drže virtuelne finansije pod kontrolom.
Uvođenje šifre za plaćanja digitalnom imovinom označava kraj plaćanja pod šifrom „ostali transferi“, koju su vlasnici ove vrste imovine do sada koristili, dok nadležnima treba da omogući bolji uvid u potrošnju u segmentu digitalne imovine, kao i na šta se sredstva najviše troše.
– Do sada kada ste kupovali nepokretnosti kao fizičko lice, nalog za plaćanje je u banci bio pod šifrom “289 – Ostali transferi“, a tako su se evidentirali i transferi za kupovinu digitalne imovine. Recimo, ako biste hteli da bitkoinima kupite stan, onda transakcija ne ide kroz banku kao novčana transakcija, nego se to evidentira tako što se kod notara overi ugovor i praktično je to iz perspektive države dupla transakcija, jer ste vi prodali digitalnu imovinu za novac, a ja sam tebi prodao stan za novac – objašnjava Milan Marinković, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima FIMA Invest.
On je istakao da nove šifre omogućavaju praćenje tokova novca koji se troši na digitalnu imovinu, kao i novca koji se troši na kupovinu nepokretnosti.
Оставите одговор