U prvoj godini korona krize državni dug Nemačke se povećao za 14,4 posto. Iako Nemački zavod za statistiku (Destatis) nikada nije zabeležio takvu eksploziju javnog duga, a s tim u vezi raste i strah od inflacije, stručnjaci smatraju da ipak nema razloga za brigu, piše Dojče vele (DW).
Dug prema privatnim finansijskim institucijama, fondovima i preduzećima u zemlji i van nje, koji je krajem 2020. nemački javni sektor nagomilao na svim nivoima, od savezne vlade do pokrajina i opština, dostigao je nivo od 2,17 hiljada milijardi eura. U godini izbijanja pandemije dug se povećao za 273,8 milijardi eura, odnosno za čitavih 14,4%, pa sada svaki građanin Nemačke u proseku duguje 26.141 eura, dok je krajem 2019. taj dug iznosio 22.860 eura.
Pored toga što je merama protiv pandemije „zamrzla“ privredu, država je ulođila ogroman novac kako bi podrškom i drugim mehanizmima sprečila otkaze i stečajeve u firmama. Zbog takve odluke savezne vlade, njen dug je i najviše porastao (18,1%), dok je 16 nemačkih pokrajina bilo opreznije, pa se njihov dug povećao u proseku za 9,8%, na 636 milijardi eura. Gradovi i opštine su bili još oprezniji, tako da im se dug povećao za samo 1,5%, na 133,3 milijardi eura.
Aktuelna pandemija je samo produbila drastične razlike u zaduženosti pokrajina. Najgore su prošli tzv. gradovi-pokrajine, a grad-pokrajina Bremen čak deluje kao beznadežan slučaj, budući da je svaki njen stanovnik dužan 57.823 eura. To nije toliko posledica rasipnosti, već je ta mala pokrajina potpuno okružena pokrajinom Donja Saksonija, gde mnogi i žive, a tamo se i statistički obračunava prihod. Slično je i u gradu-pokrajini Hamburgu (19.181 euro duga po stanovniku), ili u Berlinu (16.307 eura po stanovniku), dok su najmanje dužni stanovnici Bavarske (1.359 eura) i Saksonije (1.244 eura).
Međutim, Sebastijan Dulien, direktor Instituta za makroekonomiju i istraživanje konjunkture (IMK) Fondacije Hans Bekler, institucije bliske nemačkim sindikatima, kaže da u tom zaduživanju, ma koliko ono masivno ekonomski izgledalo, nema mesta za zabrinutost. On kaže da je stopa zaduženosti Nemačke, dakle odnos prema BDP-u, i ovako znatno niža nego nakon finansijske krize 2012. i predstojeće, 2022. godine, i lako bi i brzo bi mogla da se smanji.
Ipak, nisu svi tako optimistični. Potpredsednica poslaničke grupe nemačkih Liberala (FDP) u Bundestagu Kristijan Dir upozorava na staro pravilo da rast duga lako može dovesti do rasta inflacije, što potkrepljuje činjenicom da su u Nemačkoj cene u nekim slučajevima drastično porasle.
– Možemo da se nadamo da su ekonomski stručnjaci u pravu kada tvrde da je to samo prolazno poskupljenje, ali bi pritom trebalo imati u vidu da Nemačka nema svoju valutu. Euro je zajednički novac, a među državama eurozone ima mnogo onih koje su takođe upale u nove, ogromne dugove – zaključuje Dir.
Оставите одговор