U Srbiji je bez posla više od 22.000 radnika u autoindustriji i 96.000 mašinaca, ali njihova stručnost ne odgovara zahtevima stranih kompanija.
Nedavna izjava nemačkog ambasadora Hajnca Vilhelma da nemačke firme koje posluju u Srbiji ne mogu da nađu dovoljno kvalifikovanih radnika, jer na našem tržištu nema dovoljno stručnih kadrova, izazvala je veliku polemiku u ovdašnjim medijima i javnosti. Sledeći izazov mogao bi uskoro da se postavi pred naše varioce, budući da će već za nekoliko meseci biti potrebno oko 5000 radnika na izgradnji gasovoda „Južni tok“. Na osnovu stručnih komentara, ovaj posao neće moći da rade obični limari, već zavarivači koji su obučeni za najsavremenije tehnike zavarivanja.
Ovakve zvanične izjave, uslovi i zahtevi stranih firmi po pitanju adekvatne osposobljenosti radne snage u Srbiji neminovno otvaraju pitanje da li se naši radnici školuju i obučavaju prema nižim kriterijumima od evrpskih ili svetskih. Ako se na našem tržištu rada više od 760.000 nezaposlenih nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), i ako je već godinama u nazad jasno da obim naše privrede nije sposoban da apsorbuje nove radnike i da slobodnih radnih mesta nema ni približno dovoljno, kako smo se to našli u situaciji da strane kompanije u našoj zemlji imaju stalnu potrebu za zapošljavanjem, ali nemaju koga da zaposle? Kako je došlo do toga da srpskih majstora koji su nekada bili među najcenjenijima u svetu, sada nema na tržištu rada, i zašto naši automehaničari, autoelektričari, autolimari i lakireri sa diplomama koje potvrđuju njihovo znanje, nisu dovoljno dobri za poslodavce?
Radnika ima
Poslodavci trenutno na tržištu Srbije traže 4.809 radnika za autoindustriju i mašinstvo, a od toga 3.273 radnika sa trećim stepenom stručnosti. Zvanična statistika govori da u našoj zemlji obrazovanih za rad u autoindustriji i mašinstvu ima i više nego dovoljno. Na evidenciji NSZ nalazi se 760.052 nezaposlena lica, među kojima je 516.949 ili 68,01% radnika sa kvalifikacijama od III do VII stepena stručne spreme. Posao u autoindustriji ne može da nađe 22.096 radnika dovoljno stručnih za rad u ovoj grani privrede, a od toga je 20.398 autolimara, automehaničara i autoelektričara sa završenim III stepenom.
Mašinaca je na evidenciji nezaposlenih još daleko više. Među njima su obradjivači metala, monteri i instalateri u mašinstvu, mašinski konstruktori i projektanti, mašinski tehnolozi, mehaničari i mašinisti. Na spisku NSZ ukupno ih se nalazi 96.024, ili 59.383 radnika sa završenim III stepenom stručnosti, 29.098 sa IV, 2.968 sa V, 2.783 sa VI i 1.760 sa VII stepenom. Tu je i 24 magistara i 8 doktora mašinstva. Nezaposlenih elektrozavarivača na evidenciji NSZ je 1.277, od tog broja 58 je žena, a nezaposlenih zavarivača – rezača gasom je 274, od kojih je 12 ženskih majstora.
„Dualni obrazovni sistem“
Izgradnja „Južnog toka“ predstavlja veliki posao, jer za trasu gasovoda kroz našu zemlju treba spojiti 421 kilometar cevovoda. Kako se moglo čuti u medijima, tu neće moći da rade obični limari već varioci koji su obučeni za najsavremenije tehnike varenja.
Kako za „Politiku” priča Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nije redak slučaj da na konkursu za zavarivače među desetinama mladih, tek svršenih srednjoškolaca posao dobije zavarivač u penziji, odabran kao najbolji u svom poslu, ali ne zbog obrazovanja nego zbog iskustva u radu:
– Poslodavci umeju da zamere mladim variocima da rade presporo i ne zaposle ih sa obrazloženjem da njima treba varilac koji će u jednoj smeni da zavari pet, a ne jedan kazan. Praksa potvrđuje da je od cele generacije, recimo, automehaničara, polovina spremna da se zaposli odmah posle školovanja, a četvrtina se usavršila za određenu vrstu posla, na primer, najviše su na praksi radili menjače, i to znaju odlično, ali ne i druge automehaničarske poslove. Od preostalih 25 odsto polovina hoće da nastavi školovanje, a polovina je promašila zanimanje – i to su ljudi koji ostaju nezaposleni. A ovo važi gotovo za svaki zanat – objašnjava Kostić.
Reforma našeg obrazovnog sistema podrazumevala bi vraćanje na model školovanja koji pored školske nastave podrazumeva i konkretan praktični rad u nekoj firmi, po uzoru na „Dualni obrazovni sistem“ u Nemačkoj. Kostić napominje da se u našem obrazovanju sada razvija koncept sticanja širih stručnih kompetencija, jer strane kompanije koje posluju u Srbiji imaju konkretne zahteve za određena radna mesta. Strancima odgovara sistem koji će obrazovati učenike, ali koji će im omogućiti i da se tokom školovanja obučavaju i stiču praktična znanja u konkretnoj kompaniji koja će ih nakon završene škole zaposliti.
– Projekat reforme obrazovnog sistema koji kod nas finansira nemačka vlada ne predviđa prekvalifikaciju, već omogućava poslodavcima da od starta prave radnike za sebe. To je jedan od modela za rešavanje problema velikog broja nezaposlenih na birou. Oni se prekvalifikacijom i ne bave. Ima firmi koje su uzimale po 100 ljudi sa biroa, plaćale im šestomesečnu obuku za, na primer, gasno i elektro zavarivanje, a posle toga bi odabrali desetoro najboljih i zaposlili ih – kaže Kostić.
U našim mašinskim školama od nedavno se školuju majstori za više srodnih poslova. Profesor oglednog odeljenja Mašinske škole u Nišu Igor Antić, objasnio je nedavno za „RTS“ da su u ovoj školi napravili vrlo perspektivan spoj dva zanimanja – mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje i zavarivač, gde se deca sa jedne strane uče da budu tehničari, a sa druge nauče i praktičan deo posla, zavarivanje.
Kako prenosi RTS, stručnjaci tvrde da su naši varioci kvalifikovani, da domaći instituti sarađuju sa partnerima iz celog sveta, i da je na obukama u našoj zemlji sve više polaznika iz drugih zemalja.
Prekvalifikacija
Prekvalifikacijom i dokvalifikacijom bave se škole i za to moraju da imaju odobrenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sticanje nove kvalifikacije finansira učenik ili firma za svoje zaposlene ili buduće zaposlene.
– Školi se plaća po cenovniku koji ona formira, ali na osnovu smernica koje je propisalo Ministarstvo prosvete, da se ne bi dogodilo da u jednom gradu prekvalifikacija za isti smer košta 10.000 dinara, a u drugom 70.000. Sav novac ostaje školi i koristi se za predavače, ispite, materijal za praktičnu nastavu i ostalo – objašnjava Zoran Kostić, pomoćnik ministra Prosvete, ali ne navodi broj učenika koji su za godinu dana upisali prekvalifikaciju i dokvalifikaciju i koliko je to koštalo, sa obrazloženjem da bi prosvetna vlast prvo morala te informacije da prikupi od svih škola, a da to ne može da se uradi tako brzo.
Ukoliko je reč o nezaposlenima na evidenciji NSZ, onda prekvalifikaciju i dokvalifikaciju finansira država sredstvima republičkog budžeta:
– U prethodne tri godine za obuke prekvalifikacije 10.669 nezaposlenih lica sa evidencije NSZ, utrošeno je ukupno 818.617.309 dinara iz budžetskih sredstava planiranih za ove programe. U 2013.godini Nacionalna služba je organizovala obuke za varioce u okviru programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, po Projektu „Druga šansa“ , za potrebe 50 nezaposlenih lica. U planu je i izrada Kataloga obuka za 2014.godinu, koji će biti sačinjen u skladu sa potrebama lokalnih tržišta rada, odnosno potrebama poslodavaca – kažu u NSZ.
Šta finansira nemačka vlada
Projekat „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji” finansira vlada Nemačke još od 2002. godine, a kod nas ga sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Peta faza projekta traje od aprila i sada su u fokusu reforme zanatsko-tehnički trogodišnji obrazovni profili.
– U petoj fazi biće uloženo 2,4 miliona evra za razvijanje takozvanog kooperativnog modela obrazovanja koji je postojao u našem obrazovnom sistemu u vreme kada je privreda bila jaka, a podrazumeva da deo radne nedelje deca provode u kompanijama i stiču praktična znanja i veštine, a škole su zadužene za teorijski deo nastave. Ovaj model obrazovanja se temelji na veoma bliskoj saradnji škola i privrede, a tako obučeni učenici su poželjni u svakoj kompaniji, jer nema potrebe ulagati novac u njihovo dodatno školovanje – objasnila je Jelena Stojanović Đumić, menadžer projekta „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji”.
(MiG; Made in Germany RS)
Оставите одговор