Nemačka privreda se seli u internet

Skoro svaki proizvod se trenutno može kupiti u internetu. Posebno pred Božić cveta posao. I pored toga za neke trgovce tek sad počinje digitalna revolucija.

Knjiga, jedan par cipela, jedne pantalone – u proseku devet od deset nemaca kupuju manje ili više redovno u internetu. Ali kupovina novog automobila? Naravno!  Od ove nedelje ima i toga u virtuelnoj mercedesovoj prodavnici. Ljubitelji ove marke mogu ubuduće da uštede put do prodavnice automobila, isto kao sto i svaki šesti nemac više ne ide po prodavnicama da bi kupio mobilni telefon ili nove pantalone.

Godišnji porast online trgovine je dvocifren i po svoj prilici tako će i da ostane. Već sada nemački trgovci ostvaruju devet procenata svog prometa putem online prodaja. Euromonitor (firma za marketing) predviđa konstantan rast internet prodaje od prosečno 10% godišnje i to uprkos propadanja velikih lanaca prodavnica kao npr. Karstadt, Praktiker ili Schlecker.

Online prodavnice, pogotovu teškaši poput „Amazon„-a i „Otto„-a uspele su da od 30 milijardi prometa napravljenog u internetu 2012. otkinu 4,8 milijardi („Amazon“) i 1,7 milijardi („Otto“) za sebe. Ovde novajlije kao „Zarlando“ imaju dobru šansu da dobiju i oni veliko parče torte.

Nebitno da li velike ili male trgovine, svi poslednje vreme promatraju mobilni internet. Jer tu raste promet duplo brže nego u klasičnoj internet trgovini i to za 36 procenata u prošloj godini.

 

Garderoba čini 17 procenata online prometa

Probanje, opipavanje materijala, stajati ispred ogledala, drugaricu pitati za savet – toga morate da se odreknete kod kupovine gardarobe u internetu. Pre par godina to je bilo mnogim kupcima nezamislivo. Danas su odeća i obuća najveći pogon internet trgovine. Kupovinu olakšava zakon o zaštiti kupaca sa rokom vraćanja kupljene robe od 14 dana. Pri tome velike online prodavnice prave i reklamu tipa „Što ne paše, vrati…“, primer je „Zalando“ sa najnovijim sloganom „Vrišti od sreće – ili nazad vrati“.

I pored gubitaka zbog vraćenih kupovina, obe strane profitiraju od ovog zakona. A, posebno kupci su magično privučeni ovom mogućnošću kupovine bez rizika.

 

Elektronika: 17 procenata od online prometa

Elektronska roba je pre par godina izgradila temelje online trgovine. To je logično, jer ciljna grupa koja je provodila vreme u internetu, se zanimala za laptope, kompjutere, muzičke uređaje itd. A, takvi proizvodi su pogodni za virtuelnu prodaju. Oni su visoko standardizovani, nije kvarljiva roba i lako se transportuju.

Danas u Nemačkoj četvrtina prometa na netu ide na račun elektronike. Kupci su brzo uvideli prednosti kupovine u internetu, koja je komotna, štedi vreme i omogućava mušterijama upoređivanje cena kod različitih prodavnica – što je naručito bitno nemačkim konzumentima. To su i vodeće prodavnice elektronike osetile i bile primorane da prilagode svoje cene sa cenama u internetu i ponude svoje proizvode u virtuelnim prodavnicama.

Ali i obrnuto, čisto online prodavnice počinju sa otvaranjem normalnih prodavnica. Kao što je uradila vodeća firma u prodaji elektronike „notebooksbilliger.de“ (sa prometom od 485 miliona Evra godišnje) i otvorila tri filijale u Nemačkoj. Firma broj dva „cyberport.de“ je čak u startu otvorila čitavih 13 filijala. Razlog je da neke mušterije ipak vole da vide proizvode pre nego ih kupe ili kupljene stvari podignu u radnji.

 

Nameštaj: 7 procenata od online prometa

Kupovinu troseda, stolova i ormana obavljaja većina nemaca ipak direktno u prodavnicama nameštaja, a ne u internetu. Trenutno mišljenje stručnjaka je da teške i glomazne stvari nisu podobne za prodaju preko interneta. Ali i pored toga prodavnice nameštaja ne bi trebale predugo da se oslone na takvu procenu, jer je i u drugim oblastima bila slična situacija.

Jer mušterije i u oblasti nameštaja počinju intenzivnije da kupuju online. IFH (Institut za proučavanje trgovine iz Kelna) prognozira ovde porast od 40% u ovoj godini. „Internet će se postepeno pretvoriti u prodavnicu nameštaja“, tvrdi Bitkom (high tech udruženje).

Svaki četvrti nemac je već jednom kupio stvari za uređenje kuće u internetu. Za sada to nisu bile velike stvari, nego sitnice koje ulepšavaju prostor i koje se lako transportuju: lampe, dekoracija, tepisi… Zapravo u tom segmentu najviše i zarađuju tradicionalne prodavnice nameštaja.

Najveći deo online tržišta za nameštaj uzela je mlada agresivna firma Home24, koja se hvali da već ima pola miliona mušterija. Iza ove start-up kompanije stoje tri brata Samwer, koji imaju i udeo u firmi Zalando

IKEA je okarakterisana kao spavajući dzin što se online strategije tiče. Uopšte nije jasno, zašto IKEA ne iskorišćava u potpunosti prednosti interneta. Možda je razlog taj, da šveđani još uvek jako dobro zarađuju šetajući svoje kunde kroz svoje ogromne hale i bombardujući ih hiljadama impulsa za kupovinu, od kuhinje pa do sveća. Pitanje je samo, koliko će to još dugo da funkcioniše.

Hobi i slobodno vreme: 16 procenata od online prometa

Nemci su ipak detinjastiji nego što se misli. Video igrice, igračke i mediji su rangirani na trećem mestu posle grupe proizvoda odeće i elektronike. Samo britanci naručuju više (20%) zabavnih proizvoda (od knjiga pa do društvenih igara). U ostalim vodećim svetskim online tržištima, sve jedno dali je to Japan, USA, Kina ili Rusija, igre su zanemarujuća grupa proizvoda u online kupovini. Ako uzmemo parametar „interesovanje mušterija“ umesto „prometa“ dobićemo da su mediji, igrice ili filmovi najomiljeniji proizvodi, koji se kupuju u internetu. Dve trećine svih stanovnika Nemačke su već jednom kupili knjigu online.

Ta činjenica pogađa jako konvencionalne knjižare. Poznati lanci knjižara kao što su Thalia, Hugendubel i Mayersche su morale da zatvore desetine filijala. Karte za bioskop ili pozorište je već svaki drugi imao iskustvo sa naručivanjem preko interneta, a 40% je skidalo filmove ili softver. Način konzumiranja u internetu između starijih i mlađih korisnika se ne razlikuje baš mnogo.

Po prognozama stručnjaka nemačko tržište kompjuterskih i video igrica će i dalje da raste. 2016. će promet sa igricama dostići 2,9 milijardi Evra. To bi bio rast od dobrih 45% u odnosu na 2011.

 

U internetu nema, šta nema. Cveće, flasteri, kontaktna sočiva, hrana za pse, kozmetika, automobili – sve to sa par klikova može da se nabavi. Čak i neobičnih stvari ima na pretek. Tako su kod „Amazon“-a prodavani upaljači po ceni od 25 hiljada Evra, četiri kilograma teški perorezi, suborbitalni letovi i pravi tenkovi.

Ali gluposti i preskupe stvari se se teško prodaju, jer nemački online potrošači su pametni i sa puno iskustva koliko u istraživanju toliko i u nabavci proizvoda. A zahtevi mušterija rastu sa iskustvom, tako da kompanije moraju da usavrše svoju logistiku i poboljšaju servisne usluge. Trgovci gledaju da po mogućnosti spoje virtuelnu i konvencionalnu prodaju i istovremeno koristeći socijalne mreže da dosegnu što veći broj korisnika.

Po mom mišljenju u Srbiji će se online trgovina razvijati u istom pravcu i istim intenzitetom, kad se budu etablirali zakoni za zaštitu kupaca i trgovaca u online segmentu, platežna sredstva putem interneta, razvijena logistika i naravno kad ljudi budu prihvatili i uvideli prednosti ovakve vrste kupovine.

(Veritas; Made in Germany RS)

Od Veritas na 11/12/2013   /   BLOG   /   1 Komentar