Kupovina preko interneta u Srbiji je sve popularnija, a samo u prvoj polovini 2013. godine građani su na taj način potrošili sedam milijardi dinara.
Prema podacima Zavoda za statistiku, 900.000 ljudi kupovalo je prošle godine onlajn, što je 35,5 posto svih korisnika interneta, dok se u odnosu na 2012. broj internet kupaca u Srbiji povećao za 300.000. Većina potrošača ipak se ne odlučuje za ovakav način kupovine, zbog niske kupovne moći, ali i slabe ponude na domaćem internet tržištu, prenosi agencija „Beta“.
U Srbiji i zemljama bivše Jugoslavije ne postoje jedinstveni registri podataka o elektronskoj trgovini, pa se ovi podaci ne mogu porediti sa sigurnošću. Prema nekim procenama, obim internet trgovine u Srbiji je sada tri do pet puta manji nego u Hrvatskoj, a prethodnih godina je bio i do 10 puta manji. U 2011. godini u Srbiji je 380.000 ljudi kupovalo preko interneta, ili samo 18 posto korisnika, dok je u 2012. broj kupaca porastao na 600.000.
Međutim, postoje značajne prepreke za dalje širenje onlajn trgovine u Srbiji. Aleksandar Birovljev, menadžer za e-komerc u banci Inteza i predsednik Grupacije za elektronsku trgovinu Privredne komore Srbije, kaže da se više od 95 posto potrošnje srpskih kupaca i dalje realizuje na na inostranim sajtovima, na kojima je ponuda povoljnija nego na domaćim, zbog većeg izbora i nižih cena.
– Broj onlajn kupaca znatno je porastao krajem 2011. i početkom 2012. godine, kada su se pojavili sajtovi za kolektivnu kupovinu, koji su zbog mogućnosti velikih ušteda podstakli ljude na takav oblik kupovine. Bezbednost onlajn trgovine više se ne dovodi u pitanje, a razlozi koji utiču na to da se potrošači opredele za ili protiv kupovine preko interneta mogu se podvesti samo pod jedan motiv, a to je cena – rekao je Birovljev.
Kako smatra, Zakon o deviznom poslovanju trebalo bi unaprediti i uvesti mehanizme koji bi omogućili domaćim trgovcima prodaju robe kupcima i van Srbije, uz naplatu u stranoj valuti, a ta bi izmena pozitivno uticala i na rast deviznog priliva u zemlji. Birovljev navodi da je banka Inteza još 2007. prva ponudila e-komerc uslugu na tržištu Srbije, čime je omogućila onlajn prodaju za oko 150 domaćih kompanija, od kojih je najveća Er Srbija.
U 2013. prosečan internet kupac u Srbiji bio je fakultetski obrazovan, neoženjen muškarac, starosti između 30 i 40 godina, a najčešće se kupovalo na aukcijama, plaćale se reklamne i kompjuterske usluge, kao što su hosting i registracija domena, dok je najviše novca potrošeno na avionske karte i turističke aranžmane. Najpopularniji domaći sajtovi za aukcijsku prodaju su “Limundo” i onlajn prodaja sa fiksnim cenama, “Kupindo”. Na “Limundu”, čijih je 450.000 registrovanih članova, godišnje se obavi oko 1,8 miliona licitacija, dok je na “Kupindu” u prošloj godini kupovalo više od 120.000 ljudi.
Najveći ovakav sajt u svetu je američki “Amazon” koji osim direktne prodaje, nudi i servis “Amazon Pijaca” (Amazon Marketplace), na kojoj registrovani korisnici mogu međusobno da trguju. Naši kupci treba da vode računa da li „Amazon“ ili pojedinci koji prodaju preko tog sajta uopšte šalju robu u Srbiju, za šta postoji aplikacija za Fajerfoks (Firefox) pretraživač: https://addons.mozilla.org/en-US/firefox/addon/does-amazon-ship-to/. Britanski i nemački Amazon (Amazon.co.uk i Amazon.de) šalju u Srbiju veći asortiman proizvoda nego glavna prodavnica Amazon.com. Pošiljke vrednosti do 50 evra oslobođene su carina, ali se na njih plaća porez na dodatu vrednost (PDV).
Komentarišući mogućnosti unapređenja internet trgovine u Srbiji, Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta, kaže da je potrebno donošenje novog Zakona o platnim uslugama, ali i izmena čitavog niza drugih propisa koji i dalje forsiraju upotrebu pečata i svojeručnog potpisa na raznim dokumentima i u raznim procedurama. Državni sekretar Ministartva trgovine Stefan Lazarević, smatra da bi donošenjem ovog Zakona mogao biti uveden institut elektronskog novca, nakon čega bi građani mogli da plaćaju robu i usluge putem mobilnih telefona, što je u dobrom delu sveta uobičajeno. Po njegovom mišljenju potrebno je podsticati elektronsku trgovinu i razvoj širokopojasnog interneta, ali i edukaciju korisnika. Kako objašnjava Lazarević, svetski trendovi pokazuju da će internet ekonomija rasti tempom od osam posto godišnje u razvijenim zemljama, a dvostruko brže na tržištima u razvoju.
U Srbiji je najzastupljeniji vid onlajn plaćanja putem kreditnih i debitnih kartica, što je građanima omogućeno od 2002. godine. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u prvoj polovini 2013. broj transakcija obavljenih tim karticama preko interneta bio je veći od 750.000. Za kupovinu na domaćim i stranim internet sajtovima Rajfajzen banka izdaje Visa Virtuon platnu karticu, dok Banka Inteza nudi Visa Internet platnu karticu. Unikredit banka uvela je prošle godine e-komerc servis, koji omogućava vlasnicima internet prodavnica da prihvataju plaćanje preko Visa i MasterCard platnih kartica.
Građanima Srbije dostupne su od aprila prošle godine, usluge Pej-pal (PayPal) servisa za plaćanje preko interneta, ali Narodna banka još uvek nema podatke o tome kako je dolazak te kompanije uticao na promet i broj transakcija u onlajn kupovini. Ovaj servis je dostupan u 193 zemlje, ima više od 153 miliona registrovanih naloga i podržava plaćanje u 24 svetske valute. Prilikom kupovine preko interneta potrebno je da kupac prodavcu pokaže broj svoje platne kartice i njen trocifreni zaštitni kod. To otvara mogućnost zloupotrebe podataka, zbog čega banke u Srbiji upozoravaju klijente da kupuju isključivo preko proverenih sajtova. Kao posrednik između banke i prodavca Pej-pal obavlja transakciju bez izdavanja podataka o kartici, te tako uklanja opasnost od zloupotrebe podataka.
Sagovornici „Bete“ slažu se da bi bio postignut veliki napredak kada bi domaći korisnici Pej-pala mogli da primaju novac iz inostranstva putem tog servisa, što sada nije moguće. Državni sekretar Lazarević navodi da je Ministarstvo trgovine i telekomunikacija “u stalnom kontaktu” sa Pej-palom, vezano za omogućavanje te usluge. Slobodan Marković smatra da bi mogućnost naplate preko Pej-pala bila “prava stvar” za domaće internet preduzetnike, kao i da tu uslugu “već godinama ne nudi ni jedna banka u Srbiji”. Kako kaže “Kada domaći preduzetnici manje vremena budu trošili na zaobilaženje birokratskih prepreka, u šta spada i problematika naplate, a više vremena provodili u razvoju svog onlajn biznisa, imaćemo mnogo brži razvoj nego do sada”.
Stabilan rast broja domaćih korisnika informaciono-komunikacijskih tehnologija takođe predstavlja važan faktor u razvoju elektronske trgovine. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji više od 2.400.000 osoba koristi internet svakog ili skoro svakog dana,
pristup internetu ima 55,8 posto domaćinstava u Srbiji, a broj korisnika interneta povećao se za 6,9 procenata u odnosu na 2012. i 11,5 posto u odnosu na 2011. godinu.
Оставите одговор