Direktor Simensa hvali nove podsticajne mere Vlade Srbije

Komentarišući nove podsticajne mere Vlade Srbije za zapošljavanje mladih i najavljene izmene zakona u cilju efikasnijeg poslovanja, generalni direktor Simensa u Srbiji Udo Ajhlinger je rekao da je „vlada poboljšala privredni ambijent i, takoreći, prostrla veliki crveni tepih za strane direktne investicije“.

Ajhlinger je podsetio da je u prethodne četiri godine Privredna komora Srbije (PKS) u saradnji sa vladom dosta uradila na kreiranju dobre atmosfere za privlačenje investitora i dodao da su tome doprinele i nemačke kompanije u Srbiji. On je pohvalio najavu vlade da će od 1. januara 2020. godine, kompanije koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu u 2019. godini, biti oslobođene plaćanja 70 posto poreza na zarade i doprinose za osiguranje u određenom periodu.

– Upravo obezbeđivanjem određenih benefita za kompanije one se mogu podstaći da zaposle radnike koji treba da imaju socijalno osiguranje i budu uvedeni u sistem, umesto što zbog paušalnog oporezivanja angažuju preduzetnike. Stabilna nemačka privreda je zasnovana na malim i srednjim preduzećima koja su temelj ekonomije, pa je posebno važno da sektor malih i srednjih preduzeća bude baza privrede u vreme ekonomskih kriza, kada su velike kompanije naročito izložene udarima i ne mogu da zapošljavaju – kaže Ajhlinger, a prenosi agencija Tanjug.

Za privredni ambijent Srbije direktor Simensa kaže da se samo po makroekonomskim pokazateljima zemlje može zaključiti da Vlada Srbije ima prostrt veliki crveni tepih za strane direktne investicije, što je jedan od glavnih „drajvera“ i za rast BDP-a.

– Inflacija je prilično pod kontrolom, stopa zaposlenosti se povećava, plate se uvećavaju i stabilzuju i na markoekonomskom nivou nema nekog velikog domaćeg zadatka koji treba uraditi. Takođe, dugovi su smanjeni i postoji suficit u budžetu, pa su po tim pitanjima postiguti izvanredni rezultati čak i na evropskom nivou. To je dobar znak za kompanije koje dolaze iz Nemačke i EU da ulažu ovde. To je vrsta lakmus testa i barometar učinka vlade, što se vidi i po broju renomiranih stranih kompanija – rekao je Ajhlinger i dodao da je lično učestvovao u dovođenju mnogih investitora u Srbiju.

Predlog novih vladinih mera bi podrazumevao izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim bi se obezbedili poreski posticaji za nova zapošljavanja u kompanijama koje povećavaju broj radnika, uključujući i zapošljavanje mladih koji tek izlaze na tržište rada, kao i pravna sigurnost u pogledu poresko-pravnog tretmana prilikom angažovanja preduzetnika paušalaca.

Kompanije koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja u 2019. nisu bila u radnom odnosu 1. januara će biti oslobođene plaćanja 70 posto poreza na zarade i doprinose za PIO, a ta mera će se najviše odnositi na građane koji u protekle dve godine nisu boravili u Srbiji, a kojima se, ukoliko se vrate i zaposle u Srbiji, umanjuje osnovica za obračun poreza i doprinosa u trajanju od narednih pet godina. Ova mera će se odnositi na zapošljavanje studenata, predzuetnika paušalaca i nezaposlenih lica bez obzira da li su prijavljeni kod NSZ.

Vladini podsticaji bi se odnosili na građane koji su bili nezaposleni u periodu od 1. januara 2019. do 30. aprila 2020. pod uslovom da se zaposle do kraja 2020. godine, kao i na preduzetnike koji nisu bili u radnom odnosu tokom 2019. godine, pod uslovom da stupe u radni odnos do 30. aprila 2020. godine.

Druga mera bi se odnosila na takozvani test samostalnosti preduzetnika, koji će od 1. januara biti uveden izmenom člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana, jer poslodavci umesto zaposlenih, iz poreskih razloga, angažuju preduzetnike, najčešće one koji se paušalno oporezuju.
Na ovaj način će se ustanoviti da li je neko angažovan kao pravi preduzetnik ili kao zamena za zaposlenog, zbog čega će se proveravati da li neko pretežni nivo prihoda ostvaruje od jednog klijenta i njegovih povezanih lica, da li od poslodavca zavsi kada će preduzetnik koristiti godišnji odmor, da li za rad koristi prostorije i opremu poslodavca ili da li poslodavac organizuje stručno usavršavanje za preduzetnika.