Više od polovine ljudi u Nemačkoj živi u iznajmljenim stanovima, što je najveći takav procenat u Evropi, koji će se, po svemu sudeći, još i povećavati, jer nemačke stanarine predstavljaju nemoguć izdatak za sve više ljudi.
Zbog visoke cene kirija gnev stanara u Nemačkoj stalno raste, a vlast tvrdi kako je nemoćna da zaustavi skok cena, te su ovog proleća desetine hiljada građana protestvovale na ulicama. Sve je više zahteva da se uvede ograničenje cena stanarina, ili da se velikim firmama koje izdaju stanove oduzmu nekretnine, a da njihov posao preuzme država, piše Dojče Vele (DW).
Najnovije istraživanje u organizaciji poslaničkog kluba Levice u Bundestagu pokazuje da su se u poslednjih pet godina stanarine u Nemačkoj povećale za 11,4 posto. Na prvom mestu po visini je Minhen, gde iznajmljeni kvadrat stana prosečno košta gotovo 18 eura, što znači da se za stan od sto kvadrata plaća 1.800 eura bez režija. Drugi je Frankfurt sa 14,20 eura, dok je na trećem mestu Štutgart sa nešto manje od 14 eura po kvadratu. U Berlinu prosečna cena iznosi 6,72, a najniža je u Varštajnu u Severnoj Rajni Vestfaliji, sa 4,64 eura po kvadratu iznajmljenog stana.
Razlog za razvoj ovakve situacije na tržištu treba tražiti u činjenici da su mnogi stanovi koji su nekada bili u javnom vlasništvu sada u rukama kompanija. Tako je grad Drezden 2006. godine prodao sve svoje stanove, kako bi jednim potezom vratio 741 milion eura duga. Najveći nemački koncern koji izdaje stanove je Vonovia, a ima više od 300.000 stambenih jedinica. Jedan od njegovih ciljeva je, po mišljenju Suzane Heg, profesorke za geografsko istraživanje gradova iz Frankfurta, da stalnim povećanjem kirija ostvari dobit koja se dalje prebacuje akcionarima.
– Drugi važan razlog za stalno povećanje cena je povećanje potražnje, tako da je ponuda, naročito u centralnim zonama metropola, postala vrlo oskudna. Recimo, gotovo polovina svih studenata upisanih u jednoj godini u Nemačkoj studira u velikim gradovima – navodi Heg.
Nemačka namerava da do kraja mandata vladajuće koalicije oživi javnu stanogradnju ulažući pet milijardi eura. U tome postoji problem, jer ograničenje rasta kirija ne važi beskonačno i posle nekog vremena njemu ističe rok. To se u prošloj godini dogodilo sa gotovo 49.000 stanova, a s obzirom na to da je u međuvremenu sagrađeno samo 27.000 javno dotiranih socijalnih stanova, Nemačka sada ima 22.000 manje stanova za koje se ne traže previsoke stanarine.
Savez nemačkih stanara (DMB) stoga traži da se godišnje gradi 80.000 socijalnih stanova i 120.000 stanova za čije iznajmljivanje kirije neće biti previsoke. Oni su kritikovali preveliku gradnju preskupih i luksuznih stanova s jedne strane, dok se sa druge gradi oko 25 posto stanova manje nego što je to potrebno.
U Nemačkoj je od leta 2015. visina kirija ograničena tako da one pri sklapanju prvih ugovora o iznajmljivanju stana ne smeju da pređu „uobičajenu vrednost u kvartu“ za više od deset posto. Takođe, građani sa slabim primanjima će od 2020. mati pravo na reformisani stambeni dodatak od strane države, a tom merom će biti obuhvaćeno oko 600.000 domaćinstava.
Iako stambeni dodatak mnogima može da olakša život, on ne rešava probleme nedostatka stanova. Građanska inicijativa Berlina je vlastima ovog grada-pokrajine predala peticiju kojom se traži oduzimanje stanova od velikih koncerna i preuzimanje njihovog iznajmljivanja od strane države po pristupačnim cenama. Berlinski Senat bi uskoro mogao da usvoji zabranu povećanja svih kirija u narednih pet godina, što Stranka levice, inače, traži za čitavu Nemačku.
Оставите одговор