U Nemačkom sistemu dualnog obrazovanja prisutan je problem veoma velike stope osipanja đaka, jer više od četvrtine mladih prekida program i napušta stručno školovanje.
Vladin izveštaj pokazuje da je tokom 2016. godine pre vremena prekinuto 146.000 ugovora o stručnoj obuci, ili 25,8 posto, a najveći procenat odustajanja, od 50,6 posto, je među budućim stručnjacima za bezbednost.
Slično visoka stopa napuštanja je prisutna i među kuvarima i stručnjacima za restorane, ali je situacija sasvim drugačija kod mladih koji se spremaju za rad u administraciji, gde je stopa osipanja svega 4,1 posto.
Savez nemačkih sindikata (DGB) ističe da je za ovakvo stanje kriva niska nadoknada za učenike u privredi, zbog čega traži od savezne vlade da brzo uvede planiranu minimalnu kompenzaciju za učinke na stručnoj obuci, prenosi „Dojče vele“.
U izveštaju se kao razlozi prekida navode sukobi sa mentorima, loša obuka, nepovoljni uslovi rada i pogrešne predstave o poslu. S druge strane, firme koje obučavaju đake se pravdaju „lošim učinkom mladih na obuci, lošom motivsanošću i lošom integrisanošću u poslovno okruženje“.
Predsednik Saveza nemačkih poslodavaca (BDA) Ing Kramer kaže da više od polovine prekinutih ugovora o stručnom školovanju nije rezultovalo i konačnim prekidom školovanja, već promenom preduzeća koje obučava. Tako posmatrano, stopa prekida nižeg strukovnog obrazovanja niža je nego u visokom obrazovanju, gde iznosi 29 posto.
– Odnos između naknade za obuku i kvote prekida ugovora koju su konstatovali sindikati, uopšte ne postoji. Prosečna naknada, po kolektivnom ugovoru za učenike u privredi, buduće kuvare i radnike u restoranima, u Zapadnoj Nemačkoj iznosi 784 eura mesečno, u istočnoj 669 eura, i time je negde na sredini. Razlozi za napuštanje ovih zanimanja su pogrešne predstave o poslu i neatraktivno radno vreme – smatra Kramer i dodaje da je važno da se u školama opšteg obrazovanja deci pruži jasna slika o različitim profesijama, kao i da se osigura da oni koji završe školu zadovoljavaju profesionalne zahteve stručne obuke.
Ukoliko se raspravlja o novčanoj naknadi tokom stručnog školovanja, postavlja se pitanje da li mlade po svaku cenu, odnosno većom naknadom, treba privući u zanimanja u kojima će kasnije ionako imati niska primanja, a samim tim i penzije? Pekari, mesari, frizeri, cvećari, moleri, lakeri i prodavci prehrambenih proizvoda zarađuju najmanje u Nemačkoj, pa je i interesovanje đaka za ove obuke slabo.
Poseban fenomen predstavlja zanimanje frizer, za čiju stručnu obuku postoji veliko interesovanje, iako je naknada među najnižima, svega 406 eura mesečno u prvoj godini. Još nižu naknadu dobijaju đaci koji se na istoku nemačke školuju za mesare. Uslovi rada u ovim zanimanjima su teški još tokom obuke i možda bi tu trebalo poboljšati situaciju, kaže šef Instuta za budućnost rada Hilmar Šnajder, uz napomenu da to nije jednostavno učiniti.
U prvoj godini stručne obuke građevinski mehaničari na Zapadu dobijaju 975 eura naknade, na istoku 958 eura, a mnoga druga tehnička i komercijalno-računovodstvena zanimanja su na sličnim pozicijama. Zanatska udruženja već godinama pokušavaju da angažuju devojčice za tehnička zanimanja, u kojima je nedostatak kvalifikovanih radnika veliki, a izgledi za prihod i karijeru dobri. Ukoliko se škole za frizere učine finansijski interesantnijm, to će se sučeliti sa naporima industrije i zanatske komore da obezbede više zaista potrebnih im radnika.
Ministarstvo prosvete situaciju u oblasti niže stručne obuke procenjuje kao „blago pozitivnu“, jer je broj novih ugovora porastao na više od 520.000. Međutim, ponuda i potražnja na tržištu se često ne poklapaju, a broj nepopunjenih mesta (49.000) je porastao za skoro 13 posto, pa je skoro 24.000 mladih ostalo bez mesta za koje su se prijavili.
Sve više nemačkih firmi ne obučava mlade ljude, iako na to imaju pravo. Male firme naročito nemaju interesenata i zbog toga se povlače iz programa obuka. Međutim, na tržištu za ovu vrstu obrazovanja izbeglice su sve prisutnije. Savezna agencija za zapošljavanje navodi da je 2017. imala više od 26.000 zainteresovanih među izbeglicama, a njih oko 9.500 je započelo obuku.
Оставите одговор