Povodom Izmena i dopuna Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Expo Beograd 2027 (lex specialis), koje je Vlada Srbije uputila Narodnoj skupštini na usvajanje, Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) poručuje da se radi o derogiranju postojećih pravila koja su propisana postojećim zakonima.
„ASAP je kao poslovna asocijacija posvećena unapređenju struke, profesije i propisa koji regulišu našu delatnost i pozdravlja što je vlada kao predlagač prepoznala nedostatke i manjkavosti postojećih zakonskih rešenja, ali smatra da je neprimereno da se regulatorni okvir menja samo kada se radi o potrebama izgradnje objekata za specijalizovanu izložbu Expo“, stoji u saopštenju ASAP-a, a prenosi eKapija.
Kako navode, na osnovu predloženih izmena, prilikom podnošenja projekta za građevinsku dozvolu više nije potrebna Studija procene uticaja na životnu sredinu, čak ni za objekte kod kojih je saglasnost nadležnih na tu studiju neophodan preduslov za izdavanje građevinske dozvole. Takođe, dodaju, nije potrebno tražiti ni Studiju zaštite nepokretnog kulturnog dobra, te podsećaju da je i aktuelni Lex specialis već dozvoljavao da se upotrebna dozvola za paviljone odobri i u tzv. sivoj fazi, a izmenama je predviđena obaveza investitora da pomenutu saglasnost pribavi, ali tek kada bude predao zahtev za dobijanje upotrebne dozvole.
– Dakle, tek onda kada su objekti već izgrađeni i već pušteni u rad, čime se u potpunosti obesmišljava cela postojeća procedura jer dobijanje ove dozvole garantuje da korišćenje objekata ne predstavlja rizik po bezbednost korisnika. Novina je i da se tokom faze završnih radova na objektu sada mogu izdati građevinske dozvole za pojedinačne delove objekta. Dodatno, prema ovim izmenama, izlaganje planskog dokumenta na javni uvid vrši se nakon stručne kontrole, što znači da se rani javni uvid, kao prvi korak moguće javne intervencije u koncept plana, potpuno preskače – objašnjavaju u ASAP-u i podsećaju da je javni uvid u nacrt plana smanjen je sa 30 na 15 dana, što je, kako ocenjuju, nedovljno za analizu, iznošenje primedbi ili podnošenje predloga.
U ASAP-u kažu da predlagač zakona priznaje da postojeći Zakon o planiranju i izgradnji nije adekvatan i da ne prati praksu i potrebe tržišta. Međutim, oni zameraju što, za razliku od države koja se kao investitor suočava sa izazovima primene sopstvenog zakona, svi ostali akteri na tržištu (investitori, projektanti, izvođači), koji čine građevinsku industriju i koji kroz plaćanje različitih taksi, dozvola i poreza, uplaćuju sredstva u budžet od koga država investira, nemaju tu priliku i mogućnost da utiču na izmene zakona.
– Predstavnici resornog Ministarstva se deceniju unazad nisu udostojili da čuju i da pitaju šta su izazovi primene zakona i podzakonskih akata u građevinarstvu, nije organizovana nijedna prava javna rasprava i nije uspostavljen transparentan dijalog sa zainteresovanom javnosti. Zbog svega navedenog smatramo da su predložene izmene i dopune presedan kojim se razgrađuje postojeći pravni režim u ovoj oblasti, zbog čega ASAP poziva Vladu Srbije kao predlagača, da povuče, odnosno, poslanike Narodne Skupštine Republike Srbije, da ne usvoje predložene izmene i dopune. Ujedno, pozivamo Vladu Republike Srbije i resorno ministarstvo, da pokrene dijalog sa zainteresovanom javnosti kako bi se došlo do rešenja koje poštuje, kako propise u ovoj oblasti, tako i otklanja bojazan da zbog rokova i postojećih procedura neće biti završeni objekti namenjeni za održavanje specijalizovane izložbe EXPO Beograd 2027 – poručuju iz ove asocijacije.
Inače, gotovo 30 organizacija i udruženja već je uputilo Vladi Srbije zahtev za hitno povlačenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027, zamerajući, između ostalog, i to što je vlada usvojila pomenute predloge zakona bez prethodno organizovane javne rasprave i informisanja stručne i šire javnosti.
„Ovakvim pristupom minimizuje se i ignoriše značaj stručnog mišljenja i transparentnosti u procesu donošenja važnih odluka i zakonskih akata, što je posebno neprihvatljivo imajući u vidu značaj predloženih zakona, čiji predlozi zahtevaju detaljnu analizu i široku javnu i stručnu raspravu, kao i potencijalnu štetu koja bi nastala njihovim usvajanjem. Ujedno pozivamo poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da uzmu u obzir navedene činjenice i ne prihvate predloge pomenutih zakona ukoliko ne budu povučeni iz procedure“, navodi se u zajedničkom zahtevu predatom vladi.
Potpisnici ovog zahteva su: Akademija arhitekture Srbije, Akademija inženjerskih nauka Srbije, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Asocijacija prostornih planera Srbije, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, DokoMoMo Srbija, Društvo građevinskih konstruktera Srbije, Društvo konzervatora Srbije, Evropa nostra Srbija, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Ministarstvo prostora, Nacionalni komitet ICOMOS Srbija, Nova planska praksa, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Savez građevinskih inženjera Srbije, Udruženje arhitekata Srbije, Društvo arhitekata Beograda, Društvo arhitekata Valjevo, Društvo arhitekata Zrenjanina, Društvo arhitekata Niša, Društvo arhitekata Novog Sada, Društvo vranjskih arhitekata, Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije, Udruženje urbanista Srbije, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Оставите одговор