U Srbiji je nekada bilo poznato da se sezonski radnici angažuju tokom određenog dela godine, odnosno sezone. Međutim, za onoga koji hoće da radi, posla sada ima bez obzira na doba godine, a sezonski poslovi su postali vrlo isplativ način zarade.
Vrsni majstori u građevinarstvu su u našoj zemlji veoma cenjeni i traženi. Za razliku od ranijih godina kada su građevinci radili sezonski, sada su angažovani tokom cele godine, jer više nema pauze u izgradnji, piše Kamatica.
– Posla u građevini uvek ima, a dnevnice zavise od profesije. Pomoćni radnik zarađuje 45 eura dnevno, majstor od 75 do 90, u zavisnosti od posla za koji je angažovan, a najskuplji su keramičari koji uzimaju od 15 do 20 eura po kvadratu. Dobar majstor može da zaradi i do 2.000 eura mesečno – navodi Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je prošle godine u stalnom radnom odnosu bilo najmanje 120.000 građevinskih radnika, ali je jasno da je ovaj broj znatno veći kada se u obzir uzmu i sezonci. Osim toga, zbog nedostatka radnika na građarama je sve više i stranih radnika iz Indije, Turske, Bangladeša…
Poznato je da sezonskih poslova najviše ima u poljoprivredi. Tokom februara najtraženiji su oni koji orezuju voćke. Njih ima malo, posebno onih stručnih, pa je potražnja velika. U zavisnosti od veličine voćnjaka, dobar majstor za orezivanje može da zaradi i 80 eura na dan.
– U našem kraju je dnevnica za radnike koji orezuju voće bila oko 70 do 80 eura za 10 sati posla, dnevnica za btanje jagoda iznosi 5.000 dinara, a za branje malina 6.000, plus hrana i smeštaj – rekao je predsednik udruženja voćara „Čačanska jabuka“, Nebojša Jovanović.
U seoskim gazdinstvima u Srbiji najtraženiji su upravo berači voća. Milan Maričić iz Ivanjice se već 25 godina bavi uzgojem maline i kaže da malinari mahom sami obavljaju većinu poslova u svojim zasadima.
– Ovih dana je aktuelno vezivanje maline, ali mi to sami radimo zato što nam se ne isplati da angažujemo sezonske radnike osim ako su veći zasadi. Dnevnica je od 5.500 do 6.000 dinara. Još uvek je rano govoriti o konkretnim ciframa za berače malina, jer će dnevnice zavisiti od cene maline, odnosno od procene da li se isplati plaćati sezonske radnike ili ne – objasnio je Maričić.
On je naveo da je prošle godine dnevnica berača bila oko 6.000 dinara, plus tri obraka dnevno i obavezan smeštaj, što znači da za 30 dana branja može da se zaradi i do 180.000 dinara.
– Uglavnom dolaze mladi ljudi i studenti, koji na ovaj način mogu dobro da zarade za kratko vreme. Penzionera je sve manje, a ne dolaze ni stranci, barem u ivanjičkom kraju. Berba malina je težak posao, počinje se ujutru od pet, pola šest do uveče do mraka. Bere se po velikoj vrućini, uz manje pauze, i naporan je to posao – dodao je Maričić.
Inače, od 2019. godine u Srbiji je obavezna prijava sezonskih radnika, i to elektronskim putem, na poratlu sezonskiradnici.gov.rs. Poslodavac je u obavezi da uplaćuje poreze i doprinose za sezonce, koji zbog toga imaju pravo na zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Istog sezonskog radnika poslodavac može da angažuje najviše 120 radnih dana u toku kalendarske godine.
Оставите одговор