U Beogradu za kuglu najskupljeg sladoleda prodavci traže 60 do čak 150 dinara, a za tu cenu na jugoistoku Srbije, u kornet bi moglo da stane šest do 15 kugli, jer ona tamo košta svega 10 dinara.
– Ove godine nismo menjali cene. Razlika u cenama u beogradskim poslastičarnicama i u onima u unutrašnjosti Srbije mora da ima. Naš prostor je skuplji, naši majstori su skuplji, a i plaćamo sigurno veće takse za radnju od kolega u drugim gradovima. Najskuplji je, ipak, uvozni sladoled, a kupac tu plaća i ime – kaže beogradski poslastičar Nikola Milić.
Upoređujući različite delove Srbije, evidentne su zaista velike razlike u cenama proizvoda. Toliko veliki raspon cena ne može tako lako biti posledica različitih sastojaka nekog proizvoda, niti cene zakupa poslovnog prostora. Jedina razlika je najverovatnije u tome što u Beogradu i dalje ima ljudi koji sebi mogu da priušte skup sladoled. U Pirotu bi poslastičar sa beogradskim cenovnikom mogao samo da stavi katanac na radnju, pišu „Večernje novosti“.
– Da imamo beogradske cene, ne bismo imali kome da prodamo svoju robu, jer osim zaposlenih u „Tajersu“ i u budžetskim ustanovama, ovde malo ko ima redovna primanja. Kada bismo podigli cene, koje nam inače jedva omogućavaju puko preživljavanje, morali bismo da zakatančimo svoje radnje. Mogli bismo samo da odemo na „Biro rada“ ili da se za pomoć obratimo roditeljima penzionerima – pričaju pirotski poslastičari.
Za Pirotom najpovoljnije cene sladoleda imaju Novosađani, kod kojih kugla može da se kupi za 30 dinara, mada se nudi i za duplo više. U Vranju se u poslastičarnicama sladoled može jesti za 40 dinara po kugli, a u Nišu za 50 do 60 dinara.
U Pirotu su uz sladoled povoljne i cene drugih proizvoda, pa kolač, na primer, košta od 40 dinara pa naviše, dok je limunada 60 dinara. Pljeskavica je od 120 do 200 dinara, burek je do 70, a cela pica od 300 do 400 dinara. Poslastičari, roštiljdžije i pekari kažu da tokom jula i avgusta promet „malo živne“ zahvaljujući pridošlim gostima.
Za razliku od cena sladoleda, u cenama pljeskavica i palačinki nema tako velikih razlika. Omiljeni specijalitet sa roštilja u svim srpskim gradovima uglavnom košta od 100 do 200 dinara. U Novom Sadu za pljeskavicu treba izvojiti od 150 do 200 dinara, a novosadske roštiljdžije kažu da im posao ne ide loše i da su zadovoljni povećanim prometom u vreme „Exit“ muzičkog festivala, jer je grad pun ljudi.
Interesantan podatak je da kod Vranjanaca nema razlike. Izabrali pljeskavicu, parče pice ili burek, sve ima istu cenu od 100 dinara.
Оставите одговор