Svetsko tržite kriptovaluta ostalo je za samo 24 sata bez 270 milijardi dolara. Vrednost bitkoina je pala za 13 posto, na ispod 50.000 dolara, što je još jedan jasan pokazatelj da su kriptovalute rizična imovina, piše Poslovni dnevnik.
Bitkoin je poslednji put na ovom nivou bio u februaru 2024, a najveću cenu od 64.800 dolara dostigao je u aprilu 2021. godine. Takođe, itirijum je prošao još gore od bitkoina, budući da je u jednom trenutku izgubio čak četvrtinu vrednosti.
Nakon objave podataka o razočaravajućim poslovnim rezultatima kompanija, rastu nezaposlenosti i padu proizvodnje u SAD, što su pokazatelji moguće recesije, virtualne valute su reagovale na rasprodaju druge rizične imovine na berzama. Pri tome, Federalne rezerve (FED) nisu obećale smanjenje kamatne stope u septembru, a tu su i rastuće napetosti na Bliskom istoku.
Strmoglavi pad bitkoina dogodio se nakon zakonodavnog predloga senatorke iz Vajominga Sintije Lumis da SAD u budućnosti, osim standardne nacionalne riznice, formira i stratešku zalihu kriptovaluta, pre svega bitkoina.
Ovaj predlog bi podrazumevao i osnivanje “decentralizovane mreže sigurnih bitkoin trezora” kojima bi upravljao FED. Ironija je da je senatorka svoj predlog argumentovala rečima da bi se na taj način osigurala budućnost novih generacija i finansijska stabilnost zemlje.
Predlog zakona je nazvan “Boosting Innovation, Technology, and Competitiveness through Optimized Investment Nationwide Act of 2024” – skraćeno “BITCOIN Act of 2024”.
Američka Komisija za vrednosne papire i berze (SEC) je prethodno ove godine odobrila berzanski fond za praćenje cene bitkoina i itirijuma, a u petak je saopšteno i da će Morgan Stanley uskoro dozvoliti da njegovi finansijeri ponude klijentima bitkoin ETF-ove, po prvi put na Vol Stritu.
Оставите одговор