Srbija zbog slabe reciklaže godišnje gubi preko 100 mil. €

U Srbiji se godišnje baci oko 100.000 tona ambalažnog otpada. Prošle godine je sakupljeno 53.000 tona, od čega je reciklirano 43.000 tona, a ostalo je završilo na deponijama i u životnoj sredini, zbog čega se godišnji gubitak procenjuje na više od 100 miliona eura.

Plastika je vrlo koristan i jeftin materijal koji ima veoma široku upotrebu. Međutim, veoma je važno koja vrsta plastike se koristi, da li je reciklabilna i šta raditi sa otpadom.

– Infrastruktura mora da postoji, odvojeni kontejneri, odvojeno sakupljanje. Onda edukacija. Morate da naučite građane kako se odvaja otpad, i ne samo da ih naučite nego i da ih motivišete da to rade. Treće su postrojenja za reciklažu, fabrike za reciklažu. Četvrto, ono što je najbitnije, to je sertifikacija i standardizacija samog procesa reciklaže – objašnjava za RTS Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS.

Prema njegovim rečima, s obzirom na to koliko se baci ambalažnog otpada, a koliko se malo reciklira, Srbija reciklabilnu plastiku mora čak i da uvozi.

– To je ono što predstavlja problem kod nas, jer nema dovoljno reciklabilne plastike, pa je uvozimo. Ta reciklabilna plastika je skuplja od originala, a nemamo je dovoljno zato što nemamo primarnu i sekundarnu infrastrukturu – naglašava Stevanović.

Kao jedan od dobrih primera recikliranja, RTS navodi akciju „Čep za hendikep“, zahvaljujući kojoj je do sada prikupljeno više od 700 tona čepova i na taj način obezbeđena nabavka 130 ortopedskih pomagala za osobe sa invaliditetom. Upućeni navode da bi moglo da se sakupi i mnogo više, s obzirom na to da najveći deo plastike koja bi mogla da se prikupi i reciklira i dalje završava na deponijama i u prirodi.

U ovom Udruženju kažu da se svake godine povećava količina prikupljenih čepova, ali zbog niske cene plastike može da se kupi manje ortopedskih pomagala.

– Pre korone smo tu imali oko 25 pomagala godišnje, a sad se to svelo jedva na sedam pomagala, i to uz pomoć donacija kompanija, pa kada prikupimo neka sredstva, kupujemo prema prioritetima, ona pomagala koja su neophodna. Međutim, ove poslednje dve godine pomažemo sebi da opstanemo – požalio se osnivač humanitarnog udruženja Čep za hendikep Zoran Martinov.