Sa 5,4% učešća u bruto domaćem proizvodu (BDP), Srbija je u 2024. godini bila u Evropi u samom vrhu po prilivu neto doznaka, odnosno novca koji naši ljudi iz dijaspore šalju svojima „kod kuće“, pokazuju podaci Eurostata, a prenosi sajt lista Danas.
Viši udeo doznaka u BDP-u od Srbije ima samo Bosna i Hercegovina (7,6%), dok u Hrvatskoj taj udeo iznosi 2,6%, u Crnoj Gori 4,5%, Albaniji 5,1%, Severnoj Makedoniji 2%, Bugarskoj 1,3%, Rumuniji 1%, a u Mađarskoj svega 0,3%.
Što se tiče priliva iz Evrope, doznake u Srbiju najčešće stižu iz Nemačke, Švajcarske i Austrije. Zvanični podaci pokazuju da u Srbiji bruto priliv doznaka raste, ali se neto priliv smanjuje. Prema mišljenju ekonomiste Dragovana Milićevića, to što je Srbija u vrhu Evrope po udelu doznaka u BDP-u govori da je, bez obzira na broj radnika i iseljenika u inostranstvu, BDP naše države mali.
– Veličina doznaka je, pre svega, determinisana ekonomskom pozicijom pošiljalaca doznaka, a u zemljama iseljenika je već nekoliko godina prisutna ekonomska kriza i situacija nije više tako blistava kao pre pandemije korona virusa, odnosno nastajanja krize i naravno od 2022. godine i početka rata u Ukrajini, kada su se zbog sankcija ruski kanali snabdevanja energentima značajno promenili. Doznake u svakom slučaju doprinose povećanju ukupne kupovne moći, ali to je, ipak, samo potvrda da smo već decenijama deficitna ekonomija – kaže Milićević.
Prema navodima direktora Instituta za razvoj i inovacije, Nenada Jevtovića, razlog za opadanje doznaka poslednjih godina je strukturalne prirode, odnosno spajanja porodica u inostranstvu, zbog čega je u Srbiji sve manji broj ljudi kojima se šalje novac.
– Ne može se predvideti da li će doznake nastaviti da padaju. Ono što znamo je da veličina doznaka uvek zavisi od stanja Eurozone. Ako je tamo slabija stopa rasta, samim tim se smanjuju i plate i privredne aktivnosti. Tako da i ovo smanjenje u poslednje tri godine možemo objasniti usporavanjem Eurozone, a pre svega nemačke privrede. Kada je tamo usporeniji rast ili stagnacija koju ima Nemačka, nema toliko novca da se šalje – objasnio je Jevtović.
On je istakao da doznake uglavnom odlaze u potrošnju i nekretnine, a samo jedan posto u investicije. Ipak, dodao je, bez doznaka bi bilo mnogo teže održati devizni kurs, pa da bi dinar u dugom roku bio slabiji.
Оставите одговор