U Srbiji je tokom 2024. godine 48% električne energije proizvedeno iz obnovljviih izvora, od čega najviše iz hidroenergije, po čemu je Srbija nadmašila evropske zemlje, navela je direktorka Udruženja obnovljivih izvora energije (OIE) Srbije Danijela Isailović.
– Hidroelektrane daju trećinu električne energije u našoj zemlji. Moderna postrojenja, vetroparkovi i solarne elektrane su u drastično manjem broju i procentu. Veter je bolji, pre svega zahvaljujući svetskim investitorima koji su prisutni u Srbiji, tako da trenutno na mreži imamo 12 vetroelektrana priključenih na distribuciju – rekla je Isailovićeva i dodala da će vetroelektrana „Čibuk 2“, koja je nedavno otvorena u opštini Kovin, snabdevati strujom 62.000 domaćinstava, prenosi agencija Tanjug.
Ona je istakla da obnovljivi izvori energije, koji su varijabilni jer zavise od vremenskih prilika, predstavljaju jedan od ključnih faktora u procesu dekarbonizacije i zelene tranzicije. Kako je naglasila, najveći potencijal leži u solarnoj energiji koja je trenutno veoma popularna u svetu, ali veliki potencijal leži i u energiji vetra i vode, zbog čega je najbolje koristiti kombinaciju vetra i sunca.
– Vetar ima jedan stabilan i konstantan rast. Očekujemo da se do kraja godine na našu mrežu priključe još dva vetroparka, pa bi Srbija do kraja godine mogla da dostigne taj famozni jedan gigavat iz elektrana na vetar. Što se tiče solara, mi nemamo nijednu solarnu elektranu priključenu na prenosni sistem električne energije, znači tu još nemamo ozbiljnih investitora. Srbija još nema ni izgrađena velika postrojenja za baterijsko skladištenje električne energije, ali imamo projekte sa dozvolama, imamo zainteresovane investitore, imamo znanje naših inženjera, tako da mislim da ćemo mi vrlo brzo stići Evropu u tom segmentu – ocenila je Isailovićeva.
Prema njenim rečima, ne treba zanemariti ni potencijal geotermalne energije, biomase i biogasa, jer je njihova kombinacija najbolje rešenje u procesu energetske tranzicije. Takođe, ona je istakla da njeno udruženje podržava ideju razvoja nuklearne energije i to što je moratorijum na izgradnju nuklearnih centrala suspendovan. Osim toga, dodala je, dekarbonizacija saobraćaja podjednako je važna kao i dekarbonizacija energetskog sektora.
– Srbija zaostaje za Evropom kada su u pitanju električna vozila. U Evropi je trenutno 16 posto električnih automobila, dok je u Srbiji to 2-3 procenta. Međutim, kod nas su hibridi vrlo popularni i ako sagledamo taj deo, možemo reći da trećinu novih, prodatih automobila čine električni automobili i to je dobar procenat. Međutim, naš glavni problem je nedovoljno razvijena mreža punjača, jer na autoputevima kojim upravljaju Putevi Srbije imamo samo devet punjača, 22 čekaju na priključenje, a određeni broj je još u planu. Neregulisan je i način prodaje električne energije za automobile u hotelima, tržnim centrima i drugim mestima gde postoje punjača – navela je Isailovićeva.
Оставите одговор