U slučaju da radnik u Nemačkoj dobije otkaz od svog poslodavca, važno je da odmah reaguje kako bi ostvario pravo na otpremninu ili podneo tužbu zbog nezakonitog otkaza. Pre svega treba da proveri ima li pravo na otpremninu ukoliko se odreknete tužbe.
Pravo na otpremninu može proizaći iz kolektivnog ugovora, prakse u kompaniji ili isane izjave u sklopu otkaza. Na osnovu kolektivnih ugovora otpremnine se uglavnom isplaćuju samo u slučaju kolektivnih otkaza, odnosno kada veći broj radnika ostaje bez posla po socijalnom programu, a pravo na otpremninu mogu ostvariti radnici i van javnog sektora.
Nemački Zakon o zaštiti od otkaza (Kündigungsschutzgesetz) predviđa izričito pravo na otpremninu ukoliko je poslodavac radniku dao otkaz iz hitnih poslovnih razloga. Ukoliko se radnik odrekne tužbe, moguće je da ima pravo na isplatu otpremnine, piše Fenix magazin.
Visina otpremnine u Nemačkoj se određuje prema dužini radnog odnosa i nalaže isplatu pola mesečne bruto zarade po godini rada, a ukoliko je radnik radio u kompaniji više od šest meseci u toku jedne godine, ta se godina zaokružuje na celu. Za 10 godina rada zaposleni ima pravo na isplatu najmanje pet mesečnih zarada kao otpremnine.
Pravo na otpremninu se veže uz određene uslove, a ako neko nije siguran da li ostvaruje to pravo, treba da se obrati sudu. Mnoge tužbe ne teže vraćanju na posao, jer je odnos između poslodavca i radnika nakon otkaza često nepopravljiv, ali je tokom sudskog procesa moguće dogovoriti isplatu otpremnine.
U tom slučaju nije nužno da radnik poštuje zakonske formule, već tokom pregovora može zatražiti od poslodavca i veću otpremninu, a u tome mu mogu pomoći stručnjaci za radno pravo ili sindikat.
Оставите одговор