Počela sa radom nova NIS-ova solarna elektrana

Naftna industrija Srbije (NIS) je na prostoru Skladišta naftnih derivata Novi Sad prošle nedelje pustila u rad solarnu elektranu očekivane godišnje proizvodnje od oko 8,7 GWh. U pitanju je najveća solarna elektrana NIS-a i jedna od najvećih u našoj zemlji, na prostoru od 10 hektara, sa gotovo 12.000 fotonaponskih panela.

Električna energija koja će se proizvoditi u novoj solarnoj elektrani u potpunosti će se slati u distributivnu mrežu za prodaju po komercijalnim uslovima, a ukupno će moći da snabdeva oko 2.000 prosečnih domaćinstava. Pored toga, realizacija ovog projekta omogućiće smanjenje emisija ugljen-dioksida za gotovo 10.000 tona na godišnjem nivou, saopštavaju iz NIS-a, prenosi eKapija.

– Puštanjem u rad jedne od najvećih fotonaponskih elektrana u našoj zemlji pokazujemo da ostajemo dosledni održivoj energetskoj budućnosti kompanije i zajednice u kojoj poslujemo. Ova elektrana nije samo tehnički i investicioni poduhvat, već je i dokaz naše posvećenosti održivom razvoju, zaštiti životne sredine i razvoju domaćih kapaciteta u oblasti obnovljivih izvora energije. NIS nastavlja sa diverzifikacijom poslovanja i sprovođenjem strateških opredeljenja po pitanju zelene agende, proširuje svoje aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti i pravi značajne korake u procesu energetske tranzicije – kaže Rastislav Kragić, menadžer za energetiku u NIS-u.

Sa novom elektranom, NIS je utrostručio svoje solarne kapacitete, s obzirom na to da na svojim benzinskim stanicama u Srbiji ima 78 mini elektrana, kao i elektranu u Pogonu za proizvodnju pijaće vode „Jazak“, ukupne snage 620 kWp, čiji su paneli delom na krovu, a delom na tlu. Krovni solarni paneli od 585 kWp nalaze se i u Skladištu derivata nafte Novi Sad, isto tako i na poslovnom objektu NIS-a u Ulici Arse Teodorovića u Novom Sadu, snage 100 kWp, kao i na krovovima šest objekata u Rafineriji nafte Pančevo, snage 610 kWp.

Ukupna projektovana godišnja proizvodnja struje iz svih solarnih elektrana NIS-a, čija ukupna snaga iznosi 11,3 MWp, biće oko 13,5 GWh. Očekivane ukupne uštede emitovanih štetnih gasova sa efektom staklene bašte iz ovih elektrana iznosiće, prema procenama, oko 15.000 tona CO2 ekvivalenta godišnje.