Usled pretrpanosti zahtevima za posao, koje jednostavno ne mogu da stignu da obrade, ambasade i konzulati Nemačke na zapadnom Balkanu su od 1. decembra uveli sistem lutrije za izdavanje viza nekvalifikovanim radnicima sa prostora Zapadnog Balkana.
I dok, s jedne strane, nova nemačka vlada, koja bi uskoro trebalo da bude formirana, podržava povećanje uvoza radne snage i doseljenika iz našeg regiona, s druge strane, ta zemlja uvodi za naše građane prijavljivanje na sistem lutrije, koji će biti presudan pri izboru radnika koji žele da se zaposle u Nemačkoj preko „Pravila za zapadni Balkan“.
Pojedine nemačke ambasade čak su objavile i obaveštenje sa detaljnim uputstvom kako ući u doboš za izvlačenje termina za predavanje dokumentacije za dobijanje vize, piše Blic.
– Postupak izvlačenja će biti održan u poslednjoj nedelji decembra u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu. Nakon toga će osobe izvučene u decembru 2021. biti obaveštene od strane ambasade kada je njihov termin u januaru 2022. Sve registracije koje su izvršene od 1. do 17. decembra 2021. će učestvovati u postupku izvlačenja. Dakle, ranije izvršena registracija nema prednost u odnosu na onu koja je usledila kasnije u periodu od 1. do 17. decembra 2021 – navodi se o uputstvu nemačke ambasade u Sarajevu.
Prema poslednjim podacima nemačkog Instituta za istraživanje tržište rada (IAB), toj zemlji je godišnje potrebno 400.000 doseljenika kako bi održala potreban nivo zaposlenosti.
– Zbog demografskih promena broj zaposlenih je u konstantnom padu, uprkos merama poput pojačanog uključivanja žena u tržište rada i kasnijeg odlaska u penziju. Broj zaposlenih će do 2035. sa sadašnjih 47 pasti na 44 miliona – navodi se u saopštenju Instituta.
Da je situacija alarmantna potvrđuje i predsednik Nemačke agencije za zapošljavanje, Detlef Šele, koji je prošle nedelje upozorio da će se u Nemačkoj ove godine broj radnosposobnog stanovništva smanjiti za nekih 150.000, kao i da će taj deficit nastaviti da raste u narednim godinama.
– Potrebno nam je 400.000 imigranata godišnje, dakle mnogo više nego proteklih godina. Od negovatelja, preko instalatera klima-uređaja, do logističara i fakultetski obrazovanih ljudi. Radne snage će nedostajati u svim oblastima – poručio je Šele.
Nova nemačka vlada u formiranju već je najavila povećanje minimalca sa 9,6 eura po radnom satu, koliko sada iznosi, na 12 eura, što bi praktično značilo da bi, na primer, radnik na građevini koji sada u proseku zarađuje oko 2.650 eura mesečno, mogao da zaradi i 662 eura više, ukupno 3.312 eura. Oni nešto lošije plaćeni, poput radnika u ugostiteljstvu, koji sada prosečno zarađuju 1.800 eura, ubuduće bi zarađivali 2.250 eura.
Do sada je bila americka lutrija i to se osetilo po trazenju overenih sudskih prevoda za nostrifikaciju raznih diploma. Na zalost samo moze da se predpostavi koliko ce se uvecati zahtevi za odlaskom iz zemlje.