Po mišljenju Jensa Vajdmana, guvernera nemačke centralne banke, koji je vodeći kritičar programa stimulacija Evropske centralne banke (ECB), taj program, težak više od bilion eura, nije bio potreban da bi se odagnala pretnja hronične deflacije, jer, kako smatra, on zapravo smanjuje pritisak na vlade da sprovedu ključne budžetske i ekonomske reforme.
Guverner „Bundesbanke“ i član upravnog odbora ECB kaže da je dodatno labavljenje monetarne politike kroz obimnu kupovinu obveznica bilo nepotrebno, kao i da ne postoji dovoljno dokaza da bi trenutna negativna inflacija potrajala dovoljno dugo da ugrozi privredni rast i zaposlenost. On ističe da su niske cene nafte odigrale veliku ulogu u obaranju potrošačkih cena, ali i da su dugoročna očekivanja u pogledu inflacije ostala nepromenjena, prenosi agencija „Asošiejted pres“.
Kako bi podstakla inflaciju i okončala stagnaciju u ekonomijama evropske monetarne unije, ECB je prošle nedelje pokrenula opsežan program kupovine obveznica zemalja eurozone, u ukupnoj vrednosti od 1,14 biliona eura. Inflacija u eurozoni trenutno iznosi minus 0,3 posto, što je dosta ispod zvaničnog cilja ECB, koji računa sa inflacijom od blizu dva posto. Kupovina obveznica koju je ECB pokrenula podiže cene obveznica i obara kamatne stope, što znači da padaju troškovi zaduživanja vlada. Vajdman smatra da bi, ukoliko se vlade naviknu na takve uslove finansiranja, mogla da popusti njihova motivacija da uravnoteže budžet i sprovedu reforme.
Program ECB oborio je vrednost eura, što je pozitivno za ekonomiju eurozone, s obzirom da takva situacija podstiče izvoz. Ipak, Vajdman upozorava da je suviše rano da se nakon svega nekoliko dana procenjuje uspeh takvog programa. On je takođe, označio „problematičnom“ odluku da se Francuskoj pruži dodatno vreme za usklađivanje javnog deficita sa propisima Evropske unije (EU), naglasivši da su propisi za ograničavanje prekomerne potrošnje jedan od osnova poverenja u monetarnoj uniji.
Оставите одговор