Nemački političari posle angažmana na visokim državnim funkcijama karijeru često nastavljaju kao savetnici u privatnim kompanijama, uz velike plate i još veća očekivanja privrednika da će u njima dobiti lobiste koji umeju da iskoriste ranije stečene veze.
Tako je 2005. godine, samo nekoliko meseci pošto se povukao sa političkih funkcija, nemački kancelar Gerhard Šreder postao šef nadzornog odbora ruskog koncerna za severnoevropski gasovod, koji je kasnije nazvan „Severni tok“. Poslanica Levice u Bundestagu Gezine Leč tada je rekla da je takva vrsta prelaska političara u privredu zapravo „forma korupcije koja je, nažalost, legalna“.
Posle ovog slučaja pokrenute su velike rasprave o moralu i kredibilnosti političara, ali je tek deset godina kasnije formirano Savetodavno telo vlade koje se bavi ovakvim slučajevima. Ono što je zanimljivo jeste da ovo telo takođe čine bivši političari koji su odoleli izazovu velikog biznisa, pa su u njemu, na primer, bivša senatorka Hamburga Krista Zeger ili nekadašnji nemački ministar finansija Teo Vajgel, piše Dojče vele.
Sada u Nemačkoj ni jedan ministar niti državni sekretar ne može da postane funkcioner neke privatne firme dok ne prođe kontrolu Savetodavnog tela, ukoliko do novog angažmana nije prošlo više od 18 meseci. Pre stupanja na novu dužnost svaki kandidat mora da prijavi ovom telu šta želi da nastavi da radi i objasni kakve su njegove veze sa budućim poslodavcem, a telo zatim određuje rok koji mora da prođe pre nego što kandidat stupi na novu dužnost.
Ako se utvrdi da su veze bivšeg političara i njegovog budućeg poslodavca bile tesne još u vreme njegovog mandata, rok će biti duži, kako bi se izbegla direktna isprepletanost političke i privredne delatnosti. Naime, bivši političar koji je naprasno postao biznismen i lobista ima potrebu da svoje veze koristi dok su još sveže, a upravo to je forma „legalne korupcije“ koja se sprečava postavljanjem roka za novi angažman.
Koncerni su spremni da basnoslovno plate dobrog lobistu kao što je bivši šef Socijaldemokratske stranke, ministar spoljnih poslova i vicekancelar Nemačke Zigmar Gabrijel. On je političke funkcije napustio u martu 2018. godine, a odmah je bio spreman da počne sa radom u zajedničkom preduzeću za proizvodnju šinskih vozila Simensa i Alstoma. Međutim, po odluci Savetodavnog tela, Gabrijel, Simens i Alstom su morali prvo da se strpe godinu dana.
Po pisanju magazina „Špigl“, od poslednjih izbora za Bundestag, održanih u septembru 2017. godine, Savetodavnom telu je ukupno 13 visokih političara prijavilo čak 52 nova radna mesta, jer većina njih nije mogla da se zadovolji samo jednim poslom. Samo se Gabrijel, pored posla lobiste u Simens-Alstomu, prijavio za različite pozicije u još deset različitih kompanija!
Sa druge strane, bivši demohrišćanski državni sekretar u MUP-u Nemačke Ole Šreder zajedno sa svojom suprugom Kristinom otvorio je firmu za konsalting specijalizovanu za „regulativni menadžment“, iako tim poslom nije smeo da se bavi čitavih 18 meseci po napuštanju političke funkcije. On je tako već posle nekoliko meseci razgovarao sa svojim stranačkim kolegom u Ministarstvu zdravlja o mogućnostima zapošljavanja pakistanskih negovatelja u Nemačkoj. Zatim je i u Ministarstvu odbrane razgovarao o usavršavanju komunikacione mreže, a kasnije se i sa nemačkom ministarkom poljoprivrede dogovarao o korišćenju telekomunikacionih frekvencija na seoskim područjima.
On se s jedne strane bavio temama koje se tiču njegovih novih klijenata, a sa druge, tim temama se bavio i tokom svog političkog mandata. Zbog toga je počela da ga proziva stranka Levice, a Savetodavno telo nije uspelo da dokaže da je on povredio odredbe o zabrani bavljenja novim poslom. Zbog takvih problema sada je pokrenuta inicijativa da se zabrana oroči na čak tri godine. Nju je predložila organizacija „Lobi kontrol“ koja sa velikim podozrenjem gleda na rad Savetodavnog tela, a posebno vlade, jer smatra da je vlada to telo i izmislila samo forme radi.
Stoga „Lobi kontrol“ zahteva da se aktivnosti političara poput Olea Šredera prate i dokumentuju detaljnije nego do sada, kao i da se u slučaju povrede roka koji je postavilo Savetodavno telo dotični političar propisno i kazni. Ipak, ono što u rešavanju cele ove problematike predstavlja glavnu košnicu jeste činjenica da se „postavljeni rok“ tretira samo kao predlog upućen vladi, koji ona može i da odbaci ili preinači.
Оставите одговор