Elektroprivreda Srbije (EPS) konačno je uspela da pronađe dugoročnije rešenje za višedecenijski problem gomilanja letećeg pepela iz termoelektrana. Njegovo odlaganje na deponije košta milijarde dinara, a pepeo zauzima dragoceno poljoprivredno zemljište i zagađuje zemlju, vodu i vazduh.
Dok se u Srbiji pepeo oduvek odlagao na deponije, mnoge zemlje širom sveta ga već pola veka koriste u građevinskoj industriji, pre svega za proizvodnju cementa i betona, a može se koristiti i u izgradnji puteva. S tim u vezi, EPS je potpisao ugovore sa više cementara, kojima će u narednih deset godina prodati oko 35 miliona tona letećeg pepela. Na ovaj način, cementare će trošiti manje energije i smanjiti troškove proizvodnje i emisije ugljen-dioksida (CO2).
Desetogodišnje ugovore o prodaji letećeg pepela EPS je potpisao sa kompanijom Moravacem za količinu od 10 miliona tona, sa kompanijom Titan za 5 miliona tona, a sa konzorcijumom Holcima i Eliksira za 20 miliona tona. Od ove prodaje, EPS će inkasirati 42 miliona dinara, piše Danas i navodi da termoelektrane godišnje u proseku proizvedu oko 6 miliona tona pepela.
Iz EPS-a objašnjavaju da ukupna količina pepela koja je do sada odložena u Srbiji iznosi oko 200 miliona tona, da je njegovo deponovanje samo za 2 godine, u periodu od 2016. do 2018., koštalo 9,4 milijarde dinara, kao i da deponije pepela i šljake u okviru EPS-a zauzimaju ukupnu površinu od oko 1.600 hektara.
EPS je tokom 2024. i 2025. godine preduzećima Moravacem, Holcim (Lafarge), Saint-Gobain, Titan Kosjerić, Univerzum Ciglana, Eliksir Zorka Hemikalija, Duitai i Ekopar Paraćin isporučio ukupno 264.523,35, odnosno 269.932,23 tone pepela, što predstavlja, kažu u kompaniji, značajan rast u odnosu na 2023. godinu, kada je ukupno prodato oko 168.000 tona. Prema rečima Siniše Mauhara, direktora Moravacema, u narednih 10 godina biće zbrinuto 35 miliona tona pepela, što je na godišnjem nivou oko polovine ukupne količine pepela koju EPS generiše.
Inače, pepeo se u građevinskoj industriji pre svega koristi u proizvodnji cementa, betona i gipsanih građevinskih ploča, a njegova uloga je naročito značajna u smanjenju emisija CO₂ u cementnoj industriji. Mauhar podseća da jedan od ključnih razloga za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) jeste evropska CBAM uredba, po kojoj su od 1. januara 2026. kompanije u obavezi da za ugrađene emisije CO₂ u cementima koje izvoze na tržište Evropske unije kupuju CBAM sertifikate, po ceni emisija koje važe u okviru EU ETS sistema, a koja trenutno iznosi oko 80 eura po toni CO₂.
U ljudskoj istoriji ima više primera korišćenja letećeg pepela u izgradnji velikih građevina, poput najvećeg tornja na svetu Burdž Klife u Emiratima, brane Hungry Horse u SAD ili najvećeg građevinskog projekta u istoriji Danske, Mosta Velikog Belta. Pored toga, pepeo je korišćen i za gradnju puteva širom Evrope.
Оставите одговор