Podstaknuta globalnom geopolitičkom nestabilnošću, ratom u Ukrajini i porastom inflacije, cena zlata je ove godine porasla za 10,94 procenata, a rast vrednosti podržale su i svetske centralne banke Indije, Turske, Kine i Rusije, koje su kupile rekordne količine ovog plemenitog metala.
Pored toga, kalifornijska banka Silicon Valley i njujorška banka Signature su bankrotirale u martu, kada je došao red i na evropsku banku Credit Suisse, koja je bila blizu kolapsa, ali ju je spasila UBS banka.
Nakon tih događaja, zabrinutost u pogledu nastavka krize je bila ublažena, ali su se prošle sedmice ponovo probudili strahovi od nastavka bankarske krize, nakon vesti da je First Republic banka najavila bankrot i da će je preuzeti JP Morgan, a da je još nekoliko banaka blizu propasti.
Naime, regionalna banka PacWest Bancorp je u poslednjih 5 radnih dana izgubila 70% svoje vrednosti, a zbog „ponovno probuđene“ finansijske krize u bankarskom sektoru tržišta su bila potresena zabrinutošću, što je nagnalo investitore da sredstva konvertuju u zlato.
Većina trgovaca se slaže da je bankarska kriza kriva za rekordan rast cene zlata, a kriza je, po svemu sudeći, još uvek daleko od kraja. U narednim mesecima Citigroup očekuje da će cena zlata dostići na tržištu čak 2.300 dolara.
Оставите одговор