Srpsko tržište igara na sreću raste iz godine u godinu, kao i prihodi države od kocke, uprkos tome što klađenje i kockanje mogu da izazovu ozbiljnu zavisnost i utiču na socijalni život, materijalni status i porodične odnose. Samo od naknade za priređivanje igara na sreću, u državni budžet se u 2024. slilo više od 177 miliona eura, a to nije jedini namet za kladioničare.
Naime, kladionice u našoj zemlji podležu višestrukim vrstama naknada. Pre svega, plaćaju posebne naknade za organizovanje igara na sreću, koje su definisane Zakonom o igrama na sreću. Ova naknada iznosi 60% na osnovicu koju čini razlika između ukupne vrednosti primljenih uplata i ukupnog iznosa fonda dobitaka, piše Nova ekonomija.
Sem toga, država prihoduje i kroz poreze na dobit koju ostvaruju igrači, kao i kroz klasične poreze poput poreza na dobit preduzeća, PDV-a, poreza na zaradu zaposlenih… Dostupni podaci pokazuju da su, kroz različite oblike nameta, Uprava za igre na sreću, kladionice i drugi priređivači igara na sreću samo tokom 2024. godine uplatili više od 20 milijardi dinara u budžet Srbije. Ovaj iznos obuhvata i naknade za organizovanje klađenja, elektronskog klađenja, na automatima…
Na sajtu Uprave za igre na sreću može se pročitati da je država tokom 2024. inkasirala tačno 20.840.744.397 dinara samo od naknada za priređivanje igara na sreću. Tačnije, iznos naknade za posebne igre na sreću u kockarnicama iznosio je oko 368,4 miliona, za igre na sreću na automatima oko 8,2 milijardi, a za klađenje približno 3,4 milijarde dinara. Pored toga su i kladionice koje priređuju elektronsko klađenje uplatile u državni budžet još 6,4 milijardi dinara.
Tako su na kraju prihodi od naknada za priređivanje nagradnih igara iznosili oko 200 miliona dinara, a od klasičnih igara na sreću oko 2,2 milijarde. Samo po osnovu naknada za priređivanja igara na sreću u budžet je prošle godine bilo uplaćeno više od 177 miliona eura. Takođe, mediji su početkom godine objavili da su ukupni javni prihodi od igara na sreću iznosili oko 320 miliona eura, zajedno sa ostalim nametima poput poreza na dobit i PDV-a.
Poređenja radi, tokom 2023. godine kladionice su u republički budžet uplatile više od 17,7 milijardi dinara, ili 151,3 miliona eura, i to samo od naknada za priređivanje igara na sreću.
Ovi ogromni prihodi države koje ostvaruje od kladionica ne treba da čude, budući da u našoj zemlji radi čak 2.921 kladionica, a ovi objekti se često na pojedinim mestima mogu videti i jedan pored drugog, iako Zakon o igrama na sreću propisuje da razmak između dve kladionce ili kockarnice mora da iznosi barem 100 metara.
Prema ranijim istraživanjima, broj kladionica je, kada se u obzir uzme i broj stanovnika, daleko veći nego u većini evropskih država. Srbija je druga u Evropi po broju kladionica i kockarnica po glavi stanovnika. Kod nas je tri puta više kladionica po glavi stanovnika nego u Italiji, pet puta više nego u Velikoj Britaniji i šest puta više nego u Španiji, a jedina sa više kladionica od Srbije je Bosna i Hercegovina.
Оставите одговор