Zajednički konsultativni odbor civilnog društva EU-Srbija (JCC) juče je u Briselu usvojio Deklaraciju u kojoj izražava punu podršku zahtevima srpskih studenata u protestu, izražava zabrinutost zbog nedostatka medijskog pluralizma i osuđuje poteze vlasti protiv demonstranata, aktivista, novinara, organizacija civilnog društva i zaposlenih u javnom sektoru, prenosi agencija Beta.
U Deklaraciji se Evropska komisija (EK) poziva da odloži označavanje projekta rudarenja litijuma „Jadar“ kao strateškog prioriteta EU, uz upozorenje da bi to moglo dodatno narušiti ionako krhko poverenje srpske javnosti u proces evropskih integracija, kao i da predstavlja značajne rizike za EU, s obzirom na stalne nedostatke u vladavini prava i nezavisnosti pravosuđa Srbije.
Pored toga, zahteva se i hitna procena ustavnosti pojedinih članova posebnog zakona koji omogućava državnim preduzećima da zaobiđu Zakon o javnim nabavkama u pripremama za međunardonu izložbu „Ekspo 2027“ u Beogradu. Odbor smatra da dodela ugovora po tom zakonu može da dovede do diskriminacije, nepoštene konkurencije, nepotizma, netransparentnog podugovaranja, slabih mehanizama nadzora i neregularnosti u procesu vanrednih nabavki, navodi se u Deklaraciji.
Povodom višemesečnih protesta u Srbiji, Odbor izražava podršku pozivima omladine Srbije na pravdu, odgovornost i funkcionalne institucije. Takođe poziva i druge institucije i visoke zvaničnike EU da zauzmu „jasan i odlučan stav o aktuelnim događajima u Srbiji i izbegavaju preduzimanje radnji koje bi mogle da ostave utisak da se ta situacija ignoriše ili da se njen značaj umanjuje“.
Evropsko javno tužilaštvo se poziva da temeljno istraži potencijalnu zloupotrebu sredstava EU za velike investicione projekte u Srbiji i rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu. Povodom moguće upotrebe zvučnog oružja protiv građana na protestu u Beogradu 15. marta, Odbor poziva na potpuno obelodanjivanje informacija o korišćenim uređajima i zahteva detaljna istraga o njihovom mogućem razmeštanju.
„Odbor civilnog društva EU-Srbija osuđuje svaku upotrebu sile protiv mirnih demonstranata i njihovo zadržavanje u pritvoru i poziva vlasti Srbije da prestanu da podstiču nasilje zapaljivim izjavama i da pokrenu sudske postupke kao bi odgovorni bili privedeni pravdi“, navodi se u Deklaraciji i osuđuje davanje otkaza ili zastrašivanje pojedinaca zaposlenih u javnom sektoru zbog njihovog učešća, ili učešća članova njihovih porodica na studentskim protestima. „Takvi postupci predstavljaju jasno kršenje osnovnih prava, uključujući slobodu izražavanja i slobodu okupljanja“, obrazlaže se u Deklaraciji.
Odbor osuđuje i „nedavne racije bez presedana protiv organizacija civilnog društva koje imaju ključnu ulogu u izgradnji demokratskog društva“, zbog čega poziva Više javno tužilaštvo da razjasni pravni osnov te istrage. S tim u vezi, Odbor oštro osuđuje to što Srbija koristi napredni špijunski softver za praćenje novinara, aktivista i organizacija civilnog društva i poziva njene vlasti da obustave nezakoniti nadzor, da sprovode transparentne istrage i omoguće civilnom društvu da deluje bez straha od prismotre. Najoštrije se osuđuju sve kampanje blaćenja, pravljenje „crnih lista“, neopravdano određivanje pritvora i svaki drugi pokušaj da se ućutkaju glasovi civilnog društva i akademske zajednice, uključujući pozive na hapšenje rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića i napad na dekanku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu Nataliju Jovanović.
Odbor poziva srpske vlasti da preduzmu konkretne i efikasne mere u vezi sa političkim pritiscima na pravosuđe i tužilaštvo, sa nedostacima u funkcionisanju demokratskih institucija, uključujući izborni okvir i funkcionisanje Skupštine Srbije, i pitanjima vezanim za medijski pluralizam, nezavisnost medija, vlasništvo nad medijima, bezbednost i zaštitu novinara. Odbor apeluje na vlasti u Srbiji da preduzmu hitne i efikasne mere za uklanjanje prepreka slobodi medija i borbu protiv dezinformacija, i omoguće novinarima da rade bez straha od zastrašivanja ili cenzure.
Po pitanju eurointegracija Srbije, Odbor ponovo izražava žaljenje zbog izostanka napretka od otvaranja pregovora u okviru Klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost) u decembru 2021. i pruža podršku za brzo otvaranje Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). „Postizanje potpunog usklađivanja Srbije sa kriterijumima za članstvo do kraja 2026. godine, što su najavile njene vlasti, mora biti podržano konkretnim akcijama i punom primenom reformi, uključujući one na koje se Srbija obavezala u Reformskoj agendi u okviru Novog plana rasta za Zapadni Balkan, na potpuno transparentan i inkluzivan način“, poručuje se u Deklaraciji.
Odbor civilnog društva EU-Srbija uspostavljen je unutar institucionalnog okvira Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), zbog čega je naložio svojim kopredsedavajućim da usvojenu Deklaraciju proslede Savetu za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija, Parlamentarnom odboru EU-Srbija za stabilizaciju i pridruživanje (SAPC), Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), Evropskoj komisiji i Vladi Srbije, kao i svim relevantnim ministarstvima i Međunarodnom birou za izložbe (BIE).
Оставите одговор