Nemačka je zatvorila jedan od dva svoja preostala rudnika crnog uglja, okrećući se tako od industrije koja je bila osnov njene industrijske revolucije i njenog posleratnog ekonomskog oporavka.
Rudari rudnika Prosper-Hanijel u zapadnom nemačkom gradu Botropu simbolično su predali nemačkom predsedniku Franku-Valteru Štajnmajeru poslednji grumen uglja izvađen sa 1.200 metara dubine, čime je i zvanično okončan rad ovog kopa, prenose svetski mediji.
Rudnici crnog uglja nekada su imali vodeću ulogu u Rurskoj oblasti i na vrhuncu svog poslovanja, pedesetih godina prošlog veka, zapošljavali su do pola miliona radnika. Međutim, od tada se njihov broj stalno smanjivao, a opstajali su samo zahvaljujući vladinim subvencijama.
I poslednji nemački rudnik crnog uglja u gradu Ibenbiren, na oko 100 km severno, formalno će biti zatvoren do kraja ove godine. Ova zatvaranja smatraju se i testom za najavljeno zatvaranje ili rudnika lignita ili rudnika mrkog uglja, koji i dalje rade u Nemačkoj, ocenjuju mediji.
Gotovo dve petine svoje električne energije Nemačka dobija iz uglja, što se, prema tvrdnjama stručnjaka, ne sme nastaviti ukoliko najveća evropska ekonomija želi da smanji emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte, što je u skladu s međunarodnim naporima za ograničavanje globalnog zagrevanja.
Međutim, neki strahuju da drugi izvori energije, poput onih obnovljivih, možda neće biti dovoljni da zadovolje rastuće potrebe privrede, a pogotovu jer Nemačka planira da do 2022. godine zatvori i svoje nuklearne elektrane.
Vladina komisija bi u februaru trebalo da predstavi izveštaj sa predlozima za postepeno gašenje rudnika lignita. Stručnjaci, predstavnici grupa za zaštitu životne sredine i sindikata rudara, takođe će predložiti načine na koje bi desetine hiljada ljudi, čiji poslovi i dalje zavise od industrije uglja, mogli u budućnosti da dobiju novi posao.
Оставите одговор