Mediji u Srbiji previše senzacionalistički i često ne vodeći računa o etičkom kodeksu izveštavaju o pravosudnim temama, dok sa druge strane, pravosuđe ne razume potrebe medija i nije dovoljno pristupačno, zaključak je učesnika današnjeg skupa „Pravosuđe i mediji“, održanog u Beogradu, prenosi Beta.
Na skupu u Medijacentru poređena su iskustva Srbije i Nemačke. Nemački sistem pravosuđa, pa samim tim i odnos sa medijima, uređeniji je od srpskog, ali ipak postoje i neki slični problemi i dileme, složili su se učesnici.
– Napetost u odnosima pravosuđa i medija će uvek postojati i to se nikada neće promeniti. Ne smatram da je to loše, pošto upravo zbog te napetosti, postoji i međusobna kontrola. I nemačkoj javnosti najzanimljivije su upravo one najsenzacionalističkije teme, koje se tiču poznatih osoba, pa se i u Nemačkoj po nekad odlazi predaleko u iznošenju ličnih detalja iz pojedinih slučajeva. Nekad se klatno vrati, pa mediji postanu svesni da su preterali. Onda u medijima kreću optužbe na račun portparola sudova, kako su oni zapravo saopštili više informacija nego što je trebalo – objasnio je predsedavajući sudija Okružnog suda u Berlinu, Bjern Reklaf. Kao primer je naveo slučaj televizijskog voditelja, protiv kojeg je vođen proces zbog navodnog silovanja. On je oslobođen optužbi, ali mu je, kako ocenjuje Reklaf, pisanjem medija naneta nepovratna šteta. Reklaf je istakao i da su dva osnovna načela kojih moraju da se drže i mediji i pravosuđe, to da niko nije kriv dok se to ne dokaže, kao i da se ne smeju odavati činjenice koje mogu ugroziti tok neke istrage ili ugroziti nečiju privatnost.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu, Dragana Boljević rekla je da za razliku od Nemačke, pravosuđe i medije u Srbiji muče neki bazični problemi poput nezavisnosti, uticaja politike i ograničenog medijskog prostora za pojedine teme.
– Niko ne razume novinare bolje od nas sudija, mi znamo šta je život novinara, pritisak sa kojim su oni suočeni i preveliki uticaj političke vlasti. U srpskim sudovima nema dovoljno obučenih portparola, koji će osećati pravu potrebu medija, a pre svega neophodnost da informacije budu najbrže moguće dostupne i napisane razumljivim jezikom. Potrebno je i da portparoli sami reaguju i predvide slučajeve koji će biti zanimljivi i atraktivni za javnost. Na taj način će preduprediti neprecizne i senzacionalističke informacije – smatra Boljević.
Novinar Zidojče cajtunga, Volfgang Janiss ocenio je da mediji u Nemačkoj nemaju problema sa pristupom informacijama sa sudskih procesa, koje su uglavnom dostupne i na internetu, ali ipak postoje problemi u samom odnosu pravosudnih organa prema predstavnicima medija. On smatra da postoji određena hermetičnost u pravosuđu, uzdržanost i odbojnost prema medijima. Kako je rekao, pravosuđe se često brani od medija, umesto da sa njima sarađuje.
Novinarka „Politike“, Aleksandra Petrović istkla je da portparoli sudova zbog velikog obima posla u samoj sudskoj praksi i nedovoljne obučenosti, ne razumeju potrebe i ne izlaze u susret novinarima. Kako kaže, u Srbiji imamo portparole koji upućuju na odeređene zakone, tumačenja i odluke objavljene na sajtovima. Novinari nisu lenji, ali zaista nemaju vremena za takve stvari, rekla je Petrović, i naglasila da je novinarima prvenstveno potrebna brza i sažeta informacija. Uz to je i dodala da mediji baveći se „velikim slučajevima i poznatim ličnostima“, često zaboravljaju na „obične“ građane i njihove probleme. Tu je kao problem istakla i to što su novinari čsto „svaštari“, bave se najrazličitijim temama i nemaju mogućnosti da se profesionalno posvete samo jednoj oblasti.
Оставите одговор