Limenke, plastične flaše i kese opasne po zdravlje i prirodu

Građanin EU u proseku potroši godišnje 200 plastičnih kesa. Neki gradovi, poput Šangaja ili Meksiko Sitija, guše se u deponijama, takođe zahvaljujući plastici. Pri tome, plastične kese predstavljaju „noćnu moru“ za životnu sredinu.

Mrtvo slovo na papiru

Većina napitaka se u Nemačkoj prodaje u ambalaži za koju se plaća kaucija, a koja se uništava nakon prvog korišćenja. Ovako je jednostavnije proizvođačima, sa čim se ne slažu udruženja za zaštitu prirode. U pravilniku o ambalaži stoji da najmanje 80 posto svih boca za piće mora biti ili u ambalaži koja se više puta koristi ili u „ekološki prihvatljivom“ pakovanju. Međutim, u Nemačkoj propisana kvota nikada nije ispunjena, a stanje je sve gore. Od 2008. godine u ovoj evropskoj zemlji prodato je više pića u jednokratnim plastičnim ambalažama i limenkama nego u flašama koje se ponovno pune, iako se za svaku takvu plastičnu ili limenu ambalažu mora platiti dodatnih 25 centa kaucije, piše „Dojče vele“.

U 2011. godini kvota jednokratne ambalaže napitaka bila oko 71 posto. Više od polovine boca mineralne vode bilo je prodato u PET ambalaži od tanke plastike, koja se ponovno sakuplja samo da bi se samlela i završila na otpadu. Takva ambalaža se sve brže širi, posebno od kada veliki supermarketi jeftinuo prodaju mineralnu vodu samo u takvoj ambalaži. Cena flaše mineralne vode od 1,5 litre u plastici niža je od 20 centi.

Regionalni proizvođači mineralne vode koji je prodaju u povratnoj ambalaži ne mogu da izdrže pritisak niskih cena, jer uz ambalažu koja može da se reciklira, bez obzira da li je od stakla ili plastike, proizvođači moraju da plaćaju njihovo sakupljanje, čišćenje i pranje, kao i kontrolu da li je korisnik u flašu ubacio opušak cigarete ili neki predmet koji se ne može isprati. Tek tada takva boca ide na punjenje i ponovno etiketiranje. Što se tiče jednokratne ambalaže, boce se sakupljaju samo da bi bile prodate kao sirovina za plastiku ili, ako je ambalaža obojena, onda se ona uništava.

Profit kao imperativ

Ovakav trend odgovara proizvođačima jednokratne ambalaže, a praktičnije je i punionicama i trgovinskim lancima, koji su prošle godine osnovali „Udruženje ambalaža pića budućnosti“. Ova interesna zajednica okuplja čitav niz poznatih imena, kao što su trgovački lanci „Aldi“ i „Lidl“, preduzeće „Lekerland“, proizvođači napitaka „MEG“, „Pepsi kola“ i „Red bul“, ili proizvođači limenki „Ball“ i „Reyam“. Njihova želja je da se zajedno bore protiv „diskriminacije“ jednokratne ambalaže, navodeći kako je ona više higijenska i lakša za proizvodnju, jer je potrebno manje sirovina, što takođe doprinosi zaštiti okoline.

Za nemačko Udruženje za zaštitu prirode (NABU) ovo predstavlja čistu provokaciju na koju predsednik udruženja Olaf Čimpke odgovara da se tu ne radi o ambalažama pića u budućnosti, već o sebičnoj želji za zaradom na račun životne sredine. Po njegovom mišljenju licemerno je da se o jednokratnoj ambalaži uopšte govori kao o doprinosu za klimu i okolinu, jer uz takve lažne argumente, pojedini samo žele da ostvare još veći promet. Kako objašnjava Čimpke, punionici zarađuju pravo bogatstvo na plastičnim bocama koje nikada nisu vraćene, a supermarketi zarađuju od sakupljene plastične sirovine.

Kancerogen „Bisfenol-A“

Limenke i jednokratne plastične flaše nisu bezopasne po zdravlje. Austrijsko udruženje za zaštitu okoline je 2012. godine objavilo studiju, po kojoj je u mnogim napicima u limenkama pronađen „Bisfenol A“, hemijska supstanca koja deluje slično kao ljudski hormon.
U napicima iz jednokratne plastične ambalaže može se pronaći i polumetal antimon, za koji se sumnja da je uzročnik raka. Antimon su u takvim pićima pronašli i u švajcarskom Državnom sekretarijatu za zdravlje, a njegovo prisustvo u mineralnoj vodi i sokovima iz plastičnih flaša su dokazali i u studiji Univerziteta u Hajdelbergu.

Kako bi podstakli raspravu o prednostima i nedostacima jednokratne i višekratne ambalaže, nemačko Udruženje za zaštitu prirode je interesnoj zajednici Udruženju ambalaža pića budućnosti dodelila negativnu nagradu „Dinosaurus 2013. godine“. Skulptura dinosaura od kalaja, teška oko 2,5 kilograma, dodeljuje se još od 1993. godine i to ličnostima koje negativno utiču na zaštitu životne sredine. U 2012. godini tu nagradu je dobila nemačka ministarka privrede Ilse Aigner (CSU).

Poskupeti jednokratnu ambalažu!

Predsednik Udruženja za zaštitu prirode Čimpke tvrdi da bi u Nemačkoj bilo manje oko 400.000 tona plastičnog otpada i 1,5 miliona tona ugljen-dioksida, kada bi se svi pridržavali zakona i najmanje 80 posto napitaka prodavalo u ambalaži za višekratnu upotrebu. Na taj način trošilo bi se manje sirovine, a manje bi se i zagrevala klima.

Zbog toga zaštitnici prirode predlažu dodatni porez na takva pakovanja. Pored ostalog, oni smatraju neozbiljnim činjenicu da potrošač u prodavnici ne može da bira između proizvoda u pakovanju koje zagađuje okolinu i onog koji je štiti. Time se potrošačima uskraćuje mogućnost ne samo da se za neki proizvod odluče zbog njegove cene, nego i zbog njegovog uticaja na životnu sredinu.