Javni dug Srbije je na početku 2026. godine dostigao 39,34 milijarde eura, što je u nivou 44,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Kada se na taj iznos direktnih i indikretnih obaveza države doda još i negarantovani dug lokalne vlasti, ukupan državni dug se povećava na 39,64 milijarde.
Srbija najviše duguje investitorima koji su ulagali u državne euroobveznice, ukupno 10,32 milijarde eura, što je nepromenjen iznos u odnosu na kraj 2024. godine. Sledeći je dug od 7,28 milijardi po osnovu dugoročnih dinarskih državnih hartija od vrednosti, koji je pre godinu dana iznosio je 7,32 milijarde eura, pokazuje izveštaj Uprave za javni dug.
Treći je dug po kreditima stranih poslovnih banaka, u iznosu 4,7 milijardi eura. Ovi krediti beleže međugodišnji rast od oko 800 miliona eura, budući da su na kraju 2024. iznosili 3,89 milijardi. Na četvrtom mestu najvećih poverilaca je kineska Eksport-import banka sa 2,8 milijardi eura potraživanja, zatim je tu dug po kreditima stranih vlada od 2,66 milijardi, a potom i MMF (2,3 milijarde) i Međunarodna banka za obnovu i razvoj (2,3 milijarde eura).
Na listi sledi Evropska investiciona banka (1,9 mlrd), a zatim i investitori u dugoročne državne hartije u eurima (1,8 mlrd eura), dok svim ostalim poveriocima, pojedinačno gledano, Srbija duguje manje od po milijardu eura. Među ovim poveriocima su Banka za razvoj Saveta Evrope, EBRD i Nemačka razvojna banka (KfW), a tu je i dug po osnovu stare devizne štednje, restitucije…
– Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju decembra 2025. godine iznosi 77,5 posto. Udeo duga u eurima je najveći i iznosi 59,5 posto. Sledi dug u američkim dolarima (11,9%), u specijalnim pravima vučenja (posebnoj valutnoj jedinici MMF-a) od (5,8%) i u ostalim stranim valutama od 0,2% (jen, dirham, kuvajtski dinar i juan). Učešće javnog duga u dinarima iznosi tek nešto više od petine ukupnog duga ili 22,5 posto – navela je Uprava za javni dug.
Tokom januara i februara ove godine održane su tri aukcije državnih hartija od vrednosti, odnosno dinarskih obveznica od kojih dve emisije imaju petogodišnji rok dospeća, a jedna 10,5 godina. Na aukciji 3. februara prodate su petogodišnje državne obveznice u vrednosti od 15,97 milijardi dinara, na aukciji 27. januara prodate su dinarske obveznice koje dospevaju za 10,5 godina, u iznosu 11,58 milijardi dinara, dok su na aukciji 8. januara prodate petogodišnje državne obveznice u vrednosti od 51,6 milijardi dinara.
Vlasti u Srbiji najavljuju i novu aukciju 12. februara, kada će biti emitovane petogodišnje obveznice u eurima, u iznosu od 200 miliona.
Оставите одговор