Vrednost najpopularnije svetske kriptovalute bitkoina pala je ispod 30.000 dolara, po prvi put od kraja januara, što je posledica kineskih državnih mera regulisanja decentralizovanog tržišta virtuelnih valuta. Bitkoin je juče prodavan za 29.590 dolara, što predstavlja pad vrednosti od 9,25 procenata.
Kao kriptovaluta sa nestabilnom vrednošću, bitkoin trenutno i dalje vredi 2,2 posto više nego na početku godine, ali mu je, u odnosu na njen istorijski maksimum od 64.870 dolara, postignut sredinom aprila, vrednost pala za 54 čak posto.
Prema mišljenju analitičara, na pad vrednosti je uticala zabrinutost zbog mera kineske vlade i straha da će prihvatanje kriptovaluta biti odloženo zbog njihovog uticaja na životnu sredinu. Naime, kineska vlada vodi aktivnu kampanju za kočenje industrije „rudarenja“ bitkoina, kako tržište naziva računarske transakcije sa kriptovalutama.
Snabdevači energijom u kineskoj provinciji Sečuan dobili su naređenje da na neko vreme prestanu sa snabdevanjem strujom kompanija koje proizvode kriptovalute.
Od kraja 2020. godine bitkoin je počeo da sve više privlači interese institucionalnih ulagača, od banaka na Vol Stritu do industrijskih grupa, poput kompanije Tesla, a neki investitori su u kriptovalutama videli dobar način da investiraju deo svoje uštedjevine akumulirane tokom pandemije. Rezultat je bio da je tržište kriptovaluta, na kom je bitkoin i dalje daleko najveći, počelo da raste, sve dok sredinom maja nije dostiglo gotovo 2.500 milijardi dolara.
Međutim, bitkoin od tada, pored sve čvršćeg kineskog stava, trpi velike kritike zbog prevelike upotrebe struje prilikom „rudarenja“. Multimilijarder Ilon Mask, koji obično hvali kriptovalute i koji je investirao deo imovine grupe Tesla u bitkoin, saopštio je da njegovi električni automobili više neće moći da se kupuju za kriptovalute dok se ta industrija ne okrene više ka obnovljivim izvorima energije. Ipak, u svojoj poslednjoj izjavi Mask je rekao da će preispitati ovu odluku i verovatno ponovo dozvoliti plaćanje kriptovalutama.
Оставите одговор