Birokratija godišnje košta nemačku privredu 61 mlrd. eura

Nemačka mala i srednja preduzeća i preduzetnici (MSPP) godišnje potroše 61 milijardu eura samo na birokratiju koja je u razumnom obimu neophodna za uredno funkcionisanje privrede, saopštava nemačka razvojna banka KfW.

Ovogodišnjim reprezentativnim istraživanjem, koje banka redovno sprovodi još od 2002. godine, bilo je obuhvaćeno 10.000 malih i srednjih preduzeća svih veličina iz svih privrednih grana, a njegovi rezultati pokazuju da zaposleni u oko 3,8 miliona nemačkih MSPP prosečno potroše sedam posto svog radnog vremena na birokratske procedure, što su u proseku oko 32 radna sata mesečno po svakom preduzeću, ili ukupno 1,5 milijardi radnih sati godišnje.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), ukupna prosečna cena radnog sata u 2023. godini je u Nemačkoj iznosila 41.30 eura. Mereno prema toj vrednosti, preduzeća su prošle godine na državne birokratske obaveze potrošila 61 milijardu eura, ili oko 3,9 procenata svih godišnjih kadrovskih izdataka MSPP, prenosi agencija Beta.

Računica ne uključuje obaveze koje se ne mogu izraziti kao radno vreme, poput dugoročnog planiranja ili postupaka izdavanja dozvola, problema sa pristupom organima uprave ili spornih tumačenja određenih pravila.

U anketi su kao neke od birokratskih obaveza konkretno navedene obaveze dokumentovanja i sastavljanja informacija, ispunjavanje formulara, na primer za porez i socijalno osiguranje, kao i vreme potrebno da bi preduzeća ispunila zakonske odredbe i pravila, na primer u oblasti zaštite podataka, radnih prava, ekologije ili minimalnih tehničkih standarda. Kao najveće izazove, preduzeća su navela obaveze sa porezima, obavezu čuvanja i sastavljanja dokumentacije i računovodstvene obaveze.

– Posebno ta psihološka cena u komunikaciji sa birokratijom kod mnogih preduzetnika igra glavnu ulogu. Jedno je jasno – iz perspektive malih i srednjih preduzeća je faktor birokratija ubedljivo najveći rizik za konkurentnost i za Nemačku kao proizvodnu lokaciju – objašnjava stručnjak KfW-a Mihael Švarc.

Studija je pokazala da najveće birokratske troškove imaju samozaposleni, koji za obavljanje birokratskih obaveza u proseku koriste 8,7 posto radnog vremena, a sa porastom broja zaposlenih u firmama to se vreme smanjuje. Švarc kaže da je birokratija neophodna, ali da napori koje te procedure zahtevaju ne treba da postanu veći od koristi.

– Pojam birokratija ima jako negativnu konotaciju. Pri tome, birokratija je jedan od temelja našeg ekonomskog sistema. Standardizovani i formalizovani postupci su preduslov za delovanje u skladu sa pravilima, za vladavinu prava i poštenu tržišnu utakmicu. Međutim, sa porastom birokratije raste opasnost da izdaci nadmaše korist. Zato je smanjivanje birokratije, iz vizure MSPP-a najbitnija tema ekonomske politike – poručio je Švarc.