Zbog otvaranja tržišta i konkurencije evropskih proizvođača, uzgoju svinja u Srbiji predstoje sve veći izazovi.
Po mišljenju ekonomista i stručnjaka za poljoprivredu, naročito veliki problem je nemogućnost izvoza mesa u EU zbog vakcinacije protiv svinjske kuge. Ova vakcina obavezna je u Srbiji, dok EU ne dozvoljava njenu upotrebu. Kako piše agencija „Tanjug“, budućnost ove grane stočarstva u našoj zemlji zavisiće od sposobnosti srpskih proizvođača da se prilagode i izbore sa oštrom konkurencijom, ali i spremnosti države da poveća izdvanja za agrar.
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije smatra da svinjarstvo u našoj zemlji neće biti ugroženo evropskim integracijama Srbije, jer mi već sada poslujemo na osnovu Sporazuma o stabilizaicji i pridruživanju.
– Neminovno je da ćemo morati u vrlo kratkom roku da prestanemo sa vakcinacijom protiv svinjske kuge. Ovo predstavlja veliki teret i za izvoz svinjskog mesa u Rusiju, jer nam ne dozvoljavaju prevoz takvog mesa preko teritorije EU. Kao hranu za životinje trebalo bi više koristiti domaće ratarske kulture, trebalo bi poboljšati genetiku svinja i ukrupnjavati farme i prozvođače, najbolje kroz udruživanje u zadruge, kao što je nekada bilo, jer bi na taj način bili zagarantovani i cena i plasman. U uzgoju svinja treba preporučiti i višu fazu prerade proizvoda, kao i proizvodnju sa geografskim poreklom, kao što je Užička pršuta, Svinjski kulen i slično. Srpski proizvođači ne treba da idu na količinu, jer tu ne možemo da se izborimo sa pojedinim evropskim zemljama koje su dosta odmakle po broju svinja i prasadi, ali možemo da im pariramo kroz više faze prerade i tradicionalne proizvde – naglasio je Budimović.
Velimir Radojević, predsednik Zadružnog saveza Beograda u Privrednoj komori Beograda smatra da će izvoz biti blokiran sve dok se ne iskoreni svinjska kuga u Srbiji. Po njegovom mišljenju u narednom periodu biće povećan uvoz mesa u Srbiju i doći će jaki evropski proizvođači sa nižim cenama, boljim kvalitetom, ali i većim subvencijama svojih država, što ih sve čini daleko konkurentnijim. Kako naglašava Radojević, mora se standardizovati proizvodnja u Srbiji, smanjiti troškovi i povećati podsticaji.
Ekonomista Miroslav Zdravković misli da će u procesu liberalizacije i pridruživanja EU svinje u Srbiji biti sve manje poželjne i skupe za čuvanje. On naglašava da Srbija ima višak obradive zemlje i manjak subvencija, dok na primer Nemačka ima višak subvencija i tehnologija, a manjak zemlje. Kako je objasnio, „fer trgovina se formira na horizontali: kukuruz iz Srbije hrani nemačke svinje, a onda se one tamo prerade i u Srbiju plasiraju kao jeftiniji proizvod. Mi njima kukuruz, oni nama svinjetinu“, kaže Zdravković.
U Srbiji je svega 485.000 priplodnih krmača, dok se procenjuje da se oko 13 posto od ukupnog broja svinja nalazi u vlasništvu robnih proizvođača, a ostatak u vlasništvu malih farmi i individualnih proizvođača koji proizvode za svoje potrebe i delom za tržište. U 2011. godini uvoz živih svinja u Srbiju iznosio je 2,7 miliona eura. U 2012. je povećan na 9,4 miliona, a u prošloj godini je premašio 15 miliona eura. Uvoz mesa, ne računajući prerađevine, u 2013. je vredeo oko 22 miliona eura.
Srbija žive svinje najviše uvozi iz Mađarske i Hrvatske, a svinjsko meso iz Španije, Nemačke, Mađarske, Rumunije, Holandije i Danske. Prosečna uvozna cena svinjskog mesa po kilogramu kreće se od 2,2 do 2,8 eura, a kako smatra Zdravković, na osnovu ove cene dolazi se do saznanja da je uzgajanje svinja u Srbiji neisplativo.
Оставите одговор