Čelnik najveće svetske hemijske kompanije, nemačkog BASF-a, Markus Kamiet, izrekao je u intervjuu za Financial Times oštre kritike na račun klimatske politike Evropske unije, te upozorio da je sistem trgovine emisijama štetnih gasova (ETS) postao „zastareo“ mehanizam koji direktno ugrožava evropsku tešku industriju.
On je naglasio da je, u momentu kada se ceo sektor bori sa visokim cenama energenata, kineskom konkurencijom i šumom ekoloških pravila, Evropa jedini region u svetu koji kompanijama nameće kaznene naknade za zagađenje, čime celu svoju industriju stavlja u dramatično nepovoljan položaj na globalnom tržištu. Prema njegovim rečima, posebnu zabrinutost izaziva EU plan postepenog ukidanja besplatnih dozvola za emisije CO2, što je do sada funkcionisalo kao olakšica za kompanije, prenosi Nuklearna perspektiva.
Iako Evropa planira da ovaj teret kompenzuje uvođenjem prekograničnog poreza na ugljenik, izvršni direktori i političari strahuju da će troškovi postati nepodnošljivi. Kompanija BASF već sada godišnje plaća stotine miliona eura za ove dozvole, a procene pokazuju da bi taj trošak mogao dostići do 2030-ih milijardu eura godišnje, ukoliko se sistem ne reformiše.
Inače, stanje u evropskom hemijskom sektoru, koji se smatra indikatorom zdravlja celokupne privrede, potpuno je alarmantno. Investicije u ovaj sektor su tokom 2025. potonule za 80 posto, a broj zatvorenih fabrika se udvostručio. BASF beleži pad prodaje svake godine od 2022, kada je energetska kriza zbog rata u Ukrajini i prekida snabdevanja ruskim gasom uzdrmala celo evropsko tržište. Kamiet kaže da se industrija suočava sa gotovo hiljadu dopunskih zakonskih akata, uglavnom povezanih sa ambicioznim zelenim pravilima EU, zbog čega apeluje na donosioce odluka da se, umesto na nove restrikcije, fokusiraju na smanjenje birokratije.
Šef BASF-a je upozorio da rešenja ne treba tražiti u protekcionizmu. Iako Francuska predlaže uvođenje pravila o lokalnom sadržaju u javnim nabavkama, Kamiet smatra da to nije dugoročno rešenje, da Evropa ne sme upasti u zamku protekcionizma i da mora stvoriti uslove u kojima njena bazna industrija može ekonomski da preživi energetsku tranziciju. I nemački kancelar Fridrih Merc takođe se pozivao na sličnu argummentaciju zahtevajući da se planirano ukidanje besplatnih dozvola obustavi tokom predstojeće revizije ETS-a kasnije ove godine.
Оставите одговор