Nemačku ekonomiju koja važi za najjaču u Evropi, preplavio je talas stečajeva. Već duže vreme na udaru je nekoliko industrija, a samo u poslednjih nekoliko meseci zatvoreno je preko 700 poslovnica, dok je više od 3.000 radnika ostalo bez posla. Stručnjaci razloge nalaze u rastućoj inflaciji, ratu u Ukrajini, ali i u celokupnoj globalnoj krizi, i poručuju da još nije kraj.
Po podacima Saveznog biroa za statistiku (Destatis), broj redovnih stečajeva u Nemačkoj raste mesečno za oko 3 procenta, a samo je u prvom kvartalu 2023. broj nelikvidnih preduzeća porastao za 18,2 posto u odnosu na isti period 2022, s obzirom na to da su nemački sudovi u tom periodu prijavili 4.117 korporativnih insolventnosti.
– Evropa se dobrim delom lišila domaće industrije i veliki broj fabrika je otišao na istok Evrope, u Rumuniju i Bugarsku, a neke na daleki istok. Došli su u jednu situaciju da nemaju mnogo svoga, da zavise od sveta, a svet je izložen ogromnom poremećaju i to je osnovni razlog zašto Evropa kleca. Nemačka, ali i celokupna EU, oštećena je još za vreme kovida, a naročito nakon početka rata u Ukrajini, pa su stečajevi najveća posledica toga. Nažalost, tih problema u Evropi će biti još više i sigurno je da ćemo i mi snositi posledice – objašnjava za „Blic Biznis“ ekonomista Ljubodrag Savić, nakon vesti da je nemački Gruner najavio otpuštanje 10 posto radnika u Srbiji.
On smatra da će se talas zatvaranja firmi u Nemačkoj nastaviti i kaže da je to lančana reakcija, budući da kada jedna ili dve velike firme odu u stečaj, za sobom povuku još 20, 30, pa i 50 manjih firmi, a to se kao talas širi kroz celu privredu. Savić podseća da je sve počelo sa prekidom lanaca snabdevanja tokom pandemije korona virusa, kao i da su se Nemci odrekli jeftinog gasa i nafte pod uticajem SAD, pa je trenutno stanje u ekonomiji zapravo cena koju ta zemlja plaća jer se opredelila za jednu stranu.
Prema mišljenju Dragoljuba Rajića, direktora Mreže za poslovnu podršku, stečajevi u Nemačkoj su posledica povećanih cena struje i gasa, kao i rastuće inflacije.
– Sa jedne strane proizvodne cene gotovih proizvoda rastu, a sa druge proizvođači ne mogu značajno podići finalne cene proizvoda prema kupcima. Razlog je inflacija koja je već pogurala cene i sa daljim povećavanjem dolazi do pada u prodjaji robe, a negativan uticaj je imao i pad tražnje na većini vanevropskih tržišta – smatra Rajić.
U Nemačkoj je u proteklom periodu stečajevima najviše zahvaćen sektor transporta i skladištenja (26 stečajeva), zatim slede oblasti rudarstva, prerade kamena i druge ekonomske usluge (npr. agencije za privremeno zapošljavanje), sa po 20 stečajeva. Najmanju učestalost nelikvidnosti imao je sektor snabdevanja energijom, sa samo jednom nelikvidnošću na 10.000 preduzeća, navodi se na sajtu Destatisa.
Neki od najpoznatijih nemačkih brendova koji su zatvorili svoje poslovnice, jesu giganti iz različitih industrija, od modne, preko farmaceutske, do prehrambene. Konkretno, u pitanju su kompanije: „Gery Weber“, „Algajer“, „Weck-Glaser“, „H&M“, „Primark“, i „Orsay“, „Dankwardt“, „Zapata“, „Scotch & Soda“, „Brands4Friends“, najstarija mesara u Nemačkoj „Rohrs“ i mnogi drugi.
Оставите одговор