Nemačka računa na rudnik litijuma u Srbiji!

Na sve veći globalni uticaj Pekinga i ekonomsku zavisnost od Kine, Evropska unija (EU) priprema svoj odgovor, a u predlozima Nemačke za tu evropsku inicijativu naglasak je i na Balkanu, uključujući i izgradnju rudnika litijuma u Srbiji.

Nemačka je svoje investicione projekte definisala u tajnom dokumentu koji je dostavila Evropskoj komisiji. kako navodi nemački dnevnik Handelsblatt, koji je imao uvid u dokument, u pitanju je 20 konkretnih predloga i projekata koji treba da sa mrtve tačke pokrenu inicijativu EU „Globalna kapija“ (Global Gateway), kao odgovor na kinesku inicijativu „Pojas i put“ i infrastrukturna ulaganja kojima ta zemlja formira svoju mrežu i stvara zavisnost koja dopire sve do Evrope.

Između ostalog, vadajuća koalicija socijaldemokrata (SPD), Zelenih i liberala (FDP) je u predloge uvrstila i Srbiju kao partnera, uz obrazloženje da u našoj zemlji „treba da bude podstaknuta eksploatacija litijuma, kako bi se osnažila evropska produkcija baterija i smanjila zavisnost od Kine“. Prema pisanju Handelsblata, u predlogu se kaže da “Balkan treba da bude jedno od težišta inicijative Globalna kapija”, prenosi agencija Beta.

Tajni spisak nemačke vlade predviđa i izgradnju vetroparka u Bosni i Hercegovini uz poruku da u BiH “postoje šanse za prelazak na čistu energiju, ali da uglavnom pobeđuju fosilna goriva”. U dokumentu se dodaje da te projekte sa fosilnim gorivom uglavnom finansira Kina, “što vodi zavisnosti i nosi rizike po prava radnika i čovekovu okolinu”.

„U čitavom nizu projekata kineske inicijative Pojas i put, na primer u Šri lanki ili Crnoj Gori, nije dovoljno uzeta u obzir kreditna sposobnost partnera. Zavisnost koju to stvara utiče na suverenitet pogođenih država, što Kina politički i ekonomski koristi za svoje interese. Za razliku od toga, evropska Globalna kapija trebalo bi da izbegava zaduživanje partnerskih zemalja – ocenilo je nemačko ministarstvo spoljnih poslova.

Kako je za Handelsblat izjavila šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, u takmičenju sistema nije dovoljno imati dobre argumente za evropski liberalno-demokratski model, zbog čega se drugim zemljama mora pokazati da postoje bolje ponude, transparetne i na ravnoj nozi, bez ugovora koji stvaraju zavisnost. Ona je dodala da je upravo zbog toga Globalna kapija tako važna za zaštitu klime, energetsku tranziciju i digitalizaciju.

Inicijativu Globalna kapija još pre godinu dana predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ali se projekat od tada nije pomerio sa mesta. Prema pisanju Handelsbata, pojedini članovi Komisije su strahovali da će ubuduće zbog te inicijtive razvojna pomoć biti podređena geopolitičkim interesima i da je zato Globalna kapija do sada i ostala isključivo na nivou razvojno-političkih projekata koje je EU nameravala da sprovede.

Inače, ideja Globalne kapije je da se Komisija, članice EU i privatna privreda udruže u takozvani Tim Evropa, da mobilišu 300 milijardi eura i zajedničkim snagama pokrenu velike instrastrukturne projekte. Nemačka vlada se već dugo zalaže za ovaj projekt, zbog čega je sa svojim tajnim spiskom htela da pokrene Evropsku komisiju da napokon počne sa njegovom realizacijom, a ono što je za 20 velikih projekata različito u odnosu na puno sitnih razvojnih projekata, jeste to što treba da budu “vidljivi”.

Između ostalog, Nemačka predlaže i pomoć Bocvani i Namibiji u izgradnji velike solarne elektrane, izgradnju željezničke pruge od Burkine Faso do obala Gane, unapređenje saobraćajnih veza između Laosa, Vijetnama i Tajlanda, što bi, kako ocenjuju, “mogla da bude dobra evropska alternativa ruti sever-jug kineske inicijative Pojas i put”. Pored klasičnih infrastrukturnih i energetskih projekata, nemačka vlada je zainteresovana i za investiranje u digitalizaciju, pa predlaže da se Globalna kapija uključi u izgradnju 15.000 kilometara dugog podvodnog kabla između Čilea i Australije.

Handelsblat navodi da je u decembru već održan prvi sastanak Upravnog odboga Globalne kapije kojem je prisustvovala i nemačka ministarka Berbok, kako bi istakla zainteresovanost njene vlade i posebno ukazala da je Berlinu važno da u inicijativu od samog početka bude uključeno i preduzetništvo. Prema njenim rečima, za Evropu moraju da budu prioritetni “regioni u kojima druge države već pokušavaju da stvore dugoročno faktičko stanje i zavisnost”, a to su, prema oceni njenog ministarstva, pre svega južno i istočno susedstvo Evrope i Južna Amerika.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Оставите одговор