Nemačka planira da za proizvodnju litijum-jonskih baterija u narednim godinama otvori čak osam fabrika, koje će u dogledno vreme moći da prerađuju i domaću rudu.
Nemački stručni časopisu „Inženjer“ konstatuje da se danas svi u svetu bore za litijum, pa tako i Nemačka. S tim u vezi, trenutno u Evropi postoji pet preduzeća koja proizvode litijum-jonske baterije, a 15 novih bi trebalo da se otvori narednih godina, od čega 8 u Nemačkoj. Samo u pokrajini Brandenburg kompanije Tesla, Mikrovast i Farasis će graditi tri fabrike, a u najavi je i postrojenje „Leklanše“ u Vilštatu kod Ofenburga, koje već proizvodi.
Sve te fabrike će u dogledno vreme moći da prerađuju i litijum iz Nemačke i to ne samo iz recikliranih baterija. U Harcu i na drugim brojnim lokacijama sa geotermalnim izvorima moguće je eksploatisati rudu, koja je do sada većinom stizala iz Australije, Čilea i Kine, prenosi agencija Tanjug.
U Bruhsalu nadomak Karlsruea operater elekrične energije EnBW, koji upravlja geotermičkim postrojenjem za proizvodnju struje i grejanja, gradi pilot postrojenje za domaću proizvodnju litijuma. Voda koja se crpi sa dubine od 2.542 metara je temperature 131 stepen, a iz jednog litra može se dobiti 150 miligrama litijuma, što je količina koja je slična kao i u mnogim takvim izvorima u inostranstvu.
EnBW i Institut za tehnologiju iz Karlsruea trenutno rade na razvoju tehnologije kojom bi se mogao eksploatisati litijum iz ovih izvora. Ukoliko budu uspešni u tome, samo iz ovog jednog izvora moglo bi se dobiti oko 800 tona litijuma, umesto što se voda, nakon korišćenja za grejanje, ponovo vraća u zemlju. Ta količina litijuma dovoljna je za proizvodnju baterija za 80.000 automobila tipa Tesla Model S.
Dalja istraživanja su pokazala da postoje i drugi termalni izvori bogati sa litijumom, pre svega u severnom basenu Nemačke i dolini Donje Rajne. U Cinvaldu, delu Altenberga, nadomak češke granice, kompanija Deutsche Lithium GmbH se priprema da u Frajbgergu započne kopanje rude. Na toj lokaciji kompanija je, zajedno sa naučnicima Tehničkog univerziteta Frajberg u Saksoniji, otkrila jedno od najvećih nalazišta litijuma u Evropi, navodi „Inženjer“.
Pretpostavlja se da bi odatle moglo da se izvadi do 125.000 tona litijuma, što je, prema direktoru kompanije Arminu Mileru, dovoljno za opremanje baterijama oko 20 miliona vozila. Zbog iskopavanja minerala cinvaldita, koji sadrži 1,59 posto litijuma, kompanija namerava da izgradi čak dva kilometara dugu rampu kako bi stigla do ležišta rude.
Tu bi, tokom više od 30 godina, trebalo da se svake godine iskopa 570.000 tona cinvaldita. Pogon za preradu biće postavljen na nadzemnom ulazu u kop, gde će mašine drobiti rudu koja će se zatim peći i razlagati na temperaturi od 1.000 stepeni, a potom i mešati sa vodom, u kojoj će se nerastvorljivi litijum-fluorid taložiti. Svake godine bi na ovaj način trebalo da se dobije 5.000 tona jedinjenja litijuma.
Inače, prerada Cinvaldita je već testirana u pilot postrojenju u Vajmaru u kompaniji Ibu-Tek, pružaocu usluga za inženjering termičkih procesa i specijalisti za rotacione peći, navodi „Inženjer“.
Оставите одговор