“Nemačka ima visoke standarde životne sredine, na koje drugde ne pazi”

Prema rečima dr Klaudije Kemfert, šefice Odeljenja za energiju, saobraćaj i životnu sredinu u Nemačkom institutu za ekonomska istraživanje (DIW Berlin) i profesorke na Univerzitetu „Leufana“ u Lineburgu, litijumski dil Nemačke sa Srbijom dobra je vest za privredni razvoj u Nemačkoj i loša za životnu sredinu u Srbiji, prenosi Dojče vele.

– Za Nemačku je dobro da smanji zavisnost od Kine koja trenutno ima monopol na ceo proizvodni lanac litijuma. S druge strane, loše je za životnu sredinu u Srbiji, jer s rudarenjem litijuma dolaze opasnosti po životnu sredinu. Ekološki aktivisti to s pravom ističu. Prethodno je na snazi bio moratorijum, to jest, povučena je dozvola za rudarenje, a onda je ta odluka poništena. To jeste zabrinjavajuće – ocenjuje Kemfert.

Ona smatra da je dil sa Srbijom problematičan iz dva razloga. Prvi je, kaže, što Nemačka ne može da izvozi sopstvene ekološke probleme, a drugi je što se mora paziti od koga se postaje zavisan. Kemfert ocenjuje da je dobro ako se smanji zavisnost od Kine. S druge strane, dodaje, u slučaju Srbije moraju se imenovati i problemi, poput slobode štampe, ili to što Srbija ne podržava sankcije prema Rusiji.
– Moguće je da se pridržavanje ekoloških standarda obezbedi putem procesa certifikovanja rudarenja i proizvodnje u Srbiji, ali i pritiskom na srpske vlasti. Nemačka mora da vrši uticaj, ali je drugo pitanje da li će to uroditi plodom. Mora se probati, jer ne ide da Nemačka naprosto drugde izvozi svoje ekološke probleme. Inače, moraće sama da kopa litijum u Nemačkoj – kaže profesorka.

Ona tvrdi da zalihe litijuma u Nemačkoj nisu toliko obećavajuće i izdašne kao u Srbiji i ističe da Nemci imaju visoke standarde zaštite životne sredine na koje drugde ne paze, ali kod kuće moraju da ih se državaju. To bi onda značilo, smatra Kemfert, da se brojni projekti uopšte ne isplate ili dugo traje dok se dobiju dozvole. Stoga je, dodaje, fokus na svetskom tržištu, odnosno uvozu, jer na svetu ima dovoljno litijuma i nema nestašice.

– Ovde se radi o tome da se dobronamerno, prijateljski utiče na Srbiju da se pridržava ekoloških ciljeva i standarda. Naposletku, Srbija hoće u Evropsku uniju, to svi hoćemo, i moramo ići tim zajedničkim putem – poručila je Kemfert.